Učitelj

ЗНАЧАЈ И НЕГОВАЊЕ ФАНТАЗИЈЕ У НАСТАВИ УГ

Значај и неговање фантазије у настави.

На хармонијски развитак духа, што треба да је главни циљ наставе, штетно утиче једнострано култивисање разума, јер се врши на рачун осталих душевних сила. Никако не треба губити из вида, да се за правилно образовање духа претпоставља јоши. потпун развитак фантазија и воље. Овом ћемо приликом проговорити коју реч у прилог фантазије, оне особине нашег духа, коју многи погрешно разумеју, или јој чак и не придају никакве важности.

Што су тици крила, то је души фантазија. Без ње личи духовни живот на пустињу: нигде не видимо зеленила, нигде дрвета! Она је покретљивост и еластичност духа, а Цилер вели, да из ње потичу све узвишеније тежње. Према томе не може се рећи да је јаког духа онај, чија моћ уображења стоји на слабим ногама.

Она води читаоца новина у поплављене пределе, на место где је се десила голема несрећа на железници и у градове, који су у рушевинама, услед страшног земљотреса. Фантазија нам ствара слику старе српске државе, она нас води да у духу гледамо догађаје, који су се збивали далеко од нас и простором и временом. Ова духовна сила потпомаже више него ма која друга, да се прошири наш умни видокруг.

Даље само помоћу ове особине духа можемо да разумемо радост ратника, који се враћа здрав кући с крвавог разбојишта и јаук старице на гробу свог јединца. По томе саучешће у радости и жалости не би се могло ни замислити без фантазије, а тиме она пошпомаже и стварање племенитих осећања, има велику важност за образовање срца.

А износећи нам идеале: срећан породичан живот, обезбеђен и угледан положај у друштву, савесног радника на послу и према њему пријатељски расположеног старешину, она нас одушевљава за све узвишено и буди у нама тежње, да бисмо постигли идеале или да им се у колико је могућно приближимо, а тиме јако ушиче и на нашу вољу. Да би се ма и у најкрупнијим потезима оцртао психолошки процес, који се у човеку збива утицањем уобразиље на вољу, навешћемо два-три примера из свакодневног живота:

А. иде безбрижно својим путем и у један мах угледа у излогу књижаре слику предела, који је раније пропутовао. Они нехотице приступа ближе и пажљиво је посматра. Сада још једном