Učitelj

ЗНАЧАЈ И НЕГОВАЊЕ ФАНТАЗИЈЕ У НАСТАВИ 81

историја да унесе у лако примљива дечја срца. љубав према отаџбини и владаоцу, а то не догмама и непрестаним опоменама, већ пластичким изношењем библијских и историјских идеалних личности. Дете треба не само да чује, него и да осети: овај је човек добро радио и ја треба на њега да се угледам! Ако сеу настави згодно уплету и песме пуне израза и живи описи карактерних слика, такође може да се пробуди фантазија и окрене на прави пут.

Ако поред свега тог још и пажљиво мотримо шта читају наши ученици ван школе, на домаћу лектиру, онда можемо да негујемо морално чисту фантазију. Колико је њих само читањем списа рђаве садржине отишло странпутицом и пропало! А колицини је опет рђава околина оштетила и душу и тело! Појаве тако пропалих створења саме собом јасно нам говоре: „пазите, ви родитељи и учитељи, на књиге и личности, с којима се друже они, који су вам поверени, да не буде после као ово с нама сувише доцкан !“

Крста Јонић,

учитељ.

Педагошке бибпиотеке, шкопски музеји и стапне

изложбе учипа. — По Беегеру —

Школски музеји и сталне изложбе учила познијег су порекла од педагошких библиотека.

Постанак школских библиотека датира се још од оних времена кад су се школе почеле издвајати од манастира. У манастиру Најбуршком у Доњој Аустрији постојала је врло давно библиотека која је бројала више од 30.000 књига и 3000 рукописа. У Мелку је постојала библиотека с 25000 књига и више од 1000 рукописа. Но те библиотеке су биле доступне само најужем кругу.

Са развитком и напредовањем школа напредовале су и њихове библиотеке. МИ то најпре као окружне и среске а после и поред сваке школе.

Претходнице школских музеја су, као што је познато, изложбе учила које су приређивале овда онда око 19. столећа за време трајања учитељских скупштина.