Učitelj

Ми и

36 УМИТЕЉ

доказује да су се у српском језику ова имена првобитно свршавала на -слав, па је у доцније време просто народна етимологија изгубила осећање да је оно -слав од славшти, те га је почела мењати у -сав. Ово -сав све је више истискивало првобитно -слав, тако да се данас доста ретко говоре имена на -слав, него обично на -сав, а нека се само тако и говоре (Милисав, Радисав, Вукосав, и др.). Вук у свом „Рјечнику“ наводи само имена на -сав (Берисав, Богосав, Будисав. Владисав, Вукосав, Драгосав, , Краисав, Љубосав, Милисав, Милосав, Миросав, Радисав, Радосав, Скоросав, Станисав). Исто тако и Даничић у „Основама“ наводи само имена на -сав [Берисав, Будисав, Богосав, Владисав (Влаисав), Драгосав, Крајисав, Љубосав, Милисав, Милосав, Миросав, Радисав, Радосав, Скоросав, Станисавј. У тимочком говору, који у гласовним променама држи велику старину, ова се имена говоре само на -сав (сов) [Богосав (Богдсов), Станисав, Радисав, Милосав (Милосов), Добросав (Добрдсов) и др.]. Пошто, дакле, изговор -сав води порекло из доста ранога времена и данас је у многим речима обичнији или је чак сасвим истиснуо старији изговор -слав, не можемо га сасвим избацити из књижевног језика, него га морамо употребљавати у свих имена где се данас једино тако говори (Милисав); а где се -сав говори (макар и у говору школованих људи) упоредо с облицима на -слав (Радослав и Радосав), треба употребљавати -слав (Радослав), пошто овај свршетак одговара старини, те је по том правилнији од -сав.

Зато пиши: Богосав (само тако), Берислав, (а не Берисав), Борислав (а не Борисав), Будислав (а не Будисав) Војислав (а не Војисав), Владислав (а не Владисав), Вукосав (а не Вукослав), Градислав (само тако), Драгослав (а не Драгосав), Доброслав (а не Добросав), Љубисав (само тако), Љубосав (само тако), Милисав (само тако), Милослав (а не Милосав),! Мирослав (а не Миросав), Нинослав (а не Ниносав), Растислав (само тако), Радисав (само тако), Радослав (а не Радосав) бСветослав (а не Свешосав), Скорослав (а не Скоросав) и др.

Презимена се граде увек без л (Матенс, Отат. ! 510, стр. 108.): Богосављевић, Будисављевић, Борисављевић, Вукосављевић, Милосављевић, Радосављевић ит.д.

Што смо рекли за мушка, вреди и за женска имена: Станислава (а не Станисава), Борислава (а не Борисава), Вишеслава (само

1 Пређашњи српски конзул у Скопљу Куртовић потписивао се Милослав Куршовић.