Učitelj

48 УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД.

Немачки учитељи и дечја пектира.

Питање о дечјој лектири није ни у једној држави стављено на тако пространу и озбиљну основу као у Немачкој, нити је ма · где тако јако заоштрена борба са специфичном дечјом лектиром.

Мал' не 20 година немачко учитељство ради на чишћењу Аугијевих коњушница у области дечје лектире, трудећи се да дискредитује моралне, патриотске књижице, које специјално за децу фабрикују гомиле тако званих „дечјих“ писаца, који немају ничега заједничког са правом литературом.

Још поодавно учитељи су почели оснивати нарочите одборе за одабирање најбољих књига за школске књижнице. Како је таквих · одбора било на више места, то је 3. децембра 1891. године, на предлог Берлинског Учитељ. Удружења, решено, да се сви ти одбори споје, и већ о Божићу речене године публикован је први каталог одабраних дечјих књига, које су сем берлинског одбора одабрали и 5 других одбора учитељских. На скупу немачких учитеља у Хали ргшено је: да се израде једнообразни принципи, којих се ваља држати при оцењивању ове или оне дечје књиге. А на учитељском скупу у Лајпцигу, 1893. године, решено је да се издаје „Јирепасћтеп оте“, као орган удружених градских одбора за одабирање књига. Лист се јавио на свет 10. августа 1893. године; за уредника је изабран Пол Циглер, председник главног одбора у Берлину. Кад је, 1896. год. главни одбор премештен у Хамбург уредништво је дато Волгасту, који и данас уређује именовани лист

Број одбора растао је поступно; 1892. год. било их је 42, а данас их има 75. 1905. године лист се растурао у 52.000 примерака.

Првобитни циљ удружених одбора био је, да се из огромне масе дечјих књига одебирају иајбоље. На уметничку страну је обраБано мало пажње, а више на то, да је књига написана лепим језиком, да је садржина деци разумљива и да на њих утиче васпитно, а исто тако да одговара религиозним и патриотским захтевима. Ако би се, поред тога, књига одликована и с уметничке стране тим боље; но и без те уметничке стране књига ће се примати, ако одговара горњим условима.

Ма како да су ти захтеви били скромни, ипак су донели