Učitelj

50 УЧИТЕЉ

руше непосредност уметничке пријемљивости и дају неправилну норму за оцену поетског списа.“

И ако је, међутим, општи скуп немачких учитеља примио именоване резолуције, ипак су исте уступиле место формули берлинског одбора, која гласи:

„Поетски списи, који би у пуној мери одговарали законима „уметности и утицали на читаоце у религиозном, моралном и патриотском правцу, а у свему су осталом подесни-за малог читаоца — безусловно ће се примати за дечју лектиру.“

Али и после свих тих резолуција ипак су тенденцији отворена врата у области дечје лектире, у колико је иста „обучена у поетску форму.

Услед тако, строгог филтрирања, на основу ових или оних принципа, природно је, што се појавило питање: па шта ће, на крају крајева, деца да читају» Има ли за њих књига, које одговарају постављеним захтевима» — Има, гласи одговор.

Кад је боље разгледан каталог, видело се да су деца од 12—18 година потпуно осигурана добром лектиром; мала се оскудица показала само у материјалу за децу од 1—11 год.; та је оскудина у главноме, у квалитету а не у количини већ штампаних књига. Многе од одобрених књига продају се само у скупоценим издањима, те је требало постарати се за јевтинија издања већине од њих; требало је домаће писце приближити деци, одабрати од тих књига оне, које су за коју децу разумљиве, па те каталоге штампати засебно, или их одабирати у издавача јевтиних класика.

Принципи за одабирање књига ови су: Деца треба да добију за читање само оно што је најбоље, пошто само на добрим обрасцима могу да васпитавају свој укус. Уметничка страна списа важнија је за децу, но за одрасле.

Прераде, скраћивања, препричавања класичних списа никако се не примају за дечју лектиру; ако је дело неразумљиво за децу дотичног узраста, онда значи да та деца попричекају, па да доцније читају таква дела; после неколике године она ће га са задовољством прочитати и имаће користи. Препричавање садржаја језиком дечјих писаца — композитора омаловажава право дело, те га деца неће никада ни читати. Добра је дечја књига она, коју ће и одрасли у сласт прочитати. — Велики писци, као што су Рескин, В. Скот, Гете и други нису никад читали дечје књиге.

„Дко хоћеш да пишеш за децу, ши не треба да пишеш за децу,“ вели Шторм, најбољи дечји писац у Немачкој. Дете треба