Učitelj
ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 55
Српског Учитељског Конвикта, у толико морамо са болом у души да поменемо, да је према овој хуманој српској установи у опште слаб одзив наше браће српских учитеља с оне стране Саве и Дунава. Јер, кад од 1000 српских учитеља, колико броји карловачка архијепископија, има за 19 година само 102 оснивача (што, по правилима могу бити само српски учитељи), онда се не може наћи ни један озбиљан разлог за толику немарност.
Идеја за оснивање Српског Учитељског конвикта припада српском учитељу г. Гаври Путнику. Ова је идеја прихваћена од више учитеља основних и средњих школа у карловачкој митрополији и убрзо је, 22. јула 1889. године сазвана скупштина свих српских учитеља из поменуте митрополије, на којој су и правила израђена. Правила су потврђена 1890. године, 2. августа, и тако се прошлог месеца навршило пуних 18 година од оснивања овог конвикта. |
На првој скупштини уписало се 65 чланова оснивача, а од тада до данас приновило се 48, од којих су 11 умрли.
1896. године отворен је први пут завод овог конвикта, у коме је тада било 24 питомца и 18 питомица. Овај је број питомаца стално растао, те сада, за ову школску годину, има уписаних око 100 које питомаца које питомица.
95. јуна ове године одржана је у Новом Саду редовна скупштина Српског Учитељског Конвикта. На овој скупштини прочитан је извештај председников о раду Управног Одбора, као и извештај „прегледачког“ одбора, који је констатовао, да су рачуни исправни и да су у потпуном реду, па је предложио да се Управном Одбору изда разрешница, — што је скупштина и усвојила. После су читали своје извештаје надзорник и надзорница завода. Скупштина је изјавила, да је задовољна и њиховим радом. За овим је скупштина усвојила „прорачун“ за 1908.—9. школску годину.
Свог потпредседника од оснивања конвикта г. Гавру Путника скупштина је изабрала за почасног члана и доживотног почасног председника. Све досадање чланове осниваче скупштина је прогласила за своје поверенике, с тим, да се умоле да сваки прибави по једног члана оснивача или помажућег.
Избор Управног Одбора скупштина је извршила акламацијом и понова дала поверење дотадањим члановима.
Налазим да је било потребно, да пред оснивањем пансионата у Београду за учитељску децу, кажем коју више о раду и напредовању Српског Учитељског Конвикта у Новом Саду.