Učitelj

74 УЧИТЕЉ

и наше средње школе. Услед тога појавили се разноврсни одзиви, који се у главноме могу поделити на две групе: једни, који се слажу у основу са мојим погледима; и други, који су за модерно образовање, — дакле против мојих погледа. На све те нападе ја сам одговорио нарочитим чланком у „Братимству“ бр. 7—12. Али само са тим нисам могао да се задовољим из разлога што сви они, који су противног мишљења, не стоје на историјском и реалном гледишту. Осетио сам дакле да своје наводе поткрепим што јачим разлагањима о законима историјског развитка друштва и унесем цифре (статистичке податке) и тиме докажем да моји погледи имају реалне подлоге за собом. То је био повод да се понова вратим на ово питање а као резултат мојих студија читаоци имају пред собом ову другу расправу“.'

И ја сам један од оних „нападача,“ који су критиковали прву расправу пишчеву, и та моја критика или „напад“ како вели писац, изишла је у „Учитељу“ св. Ши ГМ. за 1906. г. и св. У. за 1907. год. Но у колико ја могу правилно мислити о својим поступцима. та моја критиха није била напад на писца, ма да је он, из неразумевања питања о коме је писао, напао на половину сталежа, коме ја припадам. У тој се критици нисам хватао за ситнице како _ то у поговору ове нове расправе писац вели, него сам баш критиковао принципе и принципијелне ствари, што писац тражи од сваке критике, обмањујући своје читаоце да тога није било ни у у једној критици његове прве расправе. Да су паку мојој критици критиковани принципи а не поједине речи, тачке и запете, доказ је то, што сам у тој критици начелно расправљао питање: о приликама у којима се налази брак на западу и узроцима појави просипипуције — на супрот пишчевом „принципу“: „на западу жена је профанисала светињу свога положаја у друштвеном животу, проводећи живот задовољства и уживања, зато је и постала проститутка““ и: о узроцима пропасши сриских задруга и узроцима који руше сувремену форму брака — на супрот пишчевом „принципу“: на селу жена неће више да живи у задрузи: од 100 случајева деобе 90 се врше због жена, и што је најзанимљивије, ти исти људи чуде се зашто задруге пропадају, зашто сељак

сиромаши“.3

1 Поговор књиге: стр. 36. _ 2 Образовање женскиња и наше средње школе стр. 31.

8 Опет тамо: стр. 21.