Učitelj

556 УЧИТЕЉ

и једино што задржава за себе то је: строг надвор. Да би одржао у покорности и послушности читану гомилу ученика, пошто нема над њима моралног утицаја, он то чини застрашивањем и казнама.

И сами питомци, осећајући се удаљени од васпитача, приближују се један другоме и један на другога утичу више у негативном него ли у позитивном правцу. Међу питомцима се раз-

вијају жеље: да доскоче строгом реду у пансиону, да побегну са ·

часова, да преписују туђе задатке, да разликују оцене на сведоџбама ит. Д. ИТД.

Демолен је посетио и две најновије школе са пансионатом у Енглеској. Он тврди, да су оне уређене потпуно у духу породичном. „Свуда око школе довољно чиста ваздуха, простора, зеленила. Дворана за обедовање је у свему налик на домаћу. За "трпезу, заједно са васпитаницима седа управитељ, његова жена, кћи и други васпитачи. Пијанино, слике, бисте, карте и остало, украшавају ове трпезарије. |

У овим пансионатима нема два одељена типа: управитеља и васпптача. Обадвоје су спојени у једној особи. Васпитач је уједно и учитељ и управитељ. Ако је васпитач ожењен, жена му предаје: музику, цртање или домаћу економију.

Васпитач је од јутра до вечери увек међу питомцима; он их и надзирава и васпитава; он суделује и при изради домаћих задатака и при одмору; он их обучава не само у наукама. него иу играма; он их учи и пливању и борењу; он носи заједно са њима и једнако одело које је и просто ин угодно; он на часу не седи за својом катедром него обилази ученике по клупама, па куражи непоуздане, подстиче на рад лењиве, објашњава, пита, и одговара, на питања. Између ученика и учитеља постоји стална комуникација мождане радње. На тај начин ученицима нису досадни уџбеници, пошто је ту увек жива реч наставникова, да им све објасни и да их у свему упути,

Улазећи ученици у трпезарију и у гостинске собе васпитачке, навикавају се да буду пажљиви и учтиви и да имају лепо понашање. Пошто је Демулен испитао основе енглескога. васпитања и природу енглеских пансионата, он се решио да пошаље и свога сина у један такав пансионат. На годину дана после тога, он је примио од управника пансионата писмо у коме вели: „Надам се, да ћете видети сада свога сина не само здравијег и развијенијег, него п самосталнијег у свима његовим пословима“. Да би показао,

а о авина

ова ад оса, 5