Učitelj
568 УЧИТЕЉ
чини америчком државном животу никакве сметње; она је тамо чисто приватна ствар. Американцу су непознате мржње између раса и религија и свакоме је остављено да своје религиозне потребе задовољава на свој начин. Отуда су религијске поуке у рукама појединих религијских удружења. Овом задатку служе недељне школе, које нису обавезне. У њих могу слати родитељи децу ако хоће. И настава из морала се не предаје ни у ОСНОВНИМ ни у средњим школама, јер постојп мишљење да сваки наставни предмет мора потпомагати морал. Само у приватним школама, које су установиле црквене општине и којих има доста, уведени су као религијске поуке читање Светог Писма и молитве. Према, томе је Америка земља са чисто световним школама. У земљи са разноликим верама, где брзо постају секте, не би се могла ни предавати религија у јавним школама.
Америчка народ. школа. Отаттаг зећооћ, друкчијег је карактера него наша школа. У нашим школама влада једнострано образовање духа, док се у Америци више полаже на практичну страну. Како и у Америци већина деце не може посећивати веће школе, то је у народној школи заступљена више пракшична страна, спремање за доцније практично занимање. У Сташтаг зоћоо! се дакле теку потребна знања за живот.
Школовање траје 8 година.
Ову школу, због њене велике важности по друштво, издржава држава, а посећују је презвитеријапи, баптисти, лутерани, католици, православни и јевреји. На религијске циљеве ниједна, школа несме чинити издатке, јер то устав Уједињених држава, изрично забрањује.
После Отапшпаг зећоој долази Шећ зећоој, која би одговарала грађанској школи, каква је била код нас заведена, алп се овде предају предмети, који се уче у реалци и гимназији. После изложбе у Филаделфији веома је се увећао број стручних школа. Лепо је видети како се Американац брине о свима школама; он тражи најбољи систем школа и у томе гледа само социјално пспуњавање дужности, нашто се у другом свету већина мора приморавати. Овде је прешло у страст да кад се једном постави циљ и увиди тачност његова, уједно и врши.
И у Европи се јавност занима школским питањима, ма да се не може порећи да је данас попустило педагошко одушевљење из седамдесетих година. У Северној Америци нема ни једног
"часописа, новина нити програма јавних предавања, у којима се