Učitelj
ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД | 743
ставни програм Дуеове школе ограничава на општа начела, која потребују још специјалну обраду. За време прве две или три школске године има да се развију у детета подобности за посматрање и интерес саучешћа за живот биљака и животиња. С тим стоји у узајамној веви и земљопис, пошто цео живот излави из земље и враћа се у њу. Даље се може испитивати примена природне снаге при терању машина, које служе културном раду човековом. Саобраћајна и преносна срества показују се почевши с нај. простијим облицима па до најсавршенијих, који се у данашње време виде, од кола скитача до електричне железнице. Практично занимање с бравама, сатовима и другим механичким проналасцима, чине одличну основу наставе из физике, која тек доцније долази, као год што кување даје прилику да се добију најважнији појмови из науке о топлоти. И тако се све ове радње изводе не као "засебни циљеви, већ као васпитна срества, не као засебни предмети, него да би се њима пробудило у деце разумевање потреба људског друштва и да би се објаснило како се ове потребе могу подмиривати оштроумношћу човека и упознавањем природнх по. годаба за његов опстанак. Тиме добија наставни рад социјалну важност, постаје циљ живота детета, а школа, која је данас место одстрањено: од живота, у којој се само уче лекције, постаје тиме природним ц веома важним делом целокупног живота. Увођењем практичног рада обнавља се цео дух школе, она се везује са животом и постаје у маломе људско друштво, које је у току развитка. ___ Природно да све ово изазива из основа промену у школском бићу, о чијој замашној вредности не сме нико да се вара. Ова је промена исто тако из осаова, као год што је се изменио и наш друштвени живот и што се још продужава. Оваке промене пе могу бити одједном и не могу се извести за дан два, већ поступно, али су оне већ почеле да се стварају. Увођење практичних радњи у школски рад и потискивање учења голих речи и формалних вежбања, наглашавање онога што васпитава у свима наставним предметима, не почива на случајностима, већ је у вези са про. меном која се припрема. Само ми морамо нове утицаје да схватимо у њиховом потпуном значају и да пустимо да се развију идеје, како би целокупни школски и васпитни систем проникли и ставили на нову подлогу. 'Тек тиме можемо дати за право за: датку васпитања, којп тражи да се свако дете васпита за члана људског друштва, које захтева да се појединац потчини целини. Да наше данашње васпитање у овом погледу не чини ништа,