Učitelj

164 УЧИТЕЉ

У конзенквенције првог, чим се већа количина чита за време паузе читања, тим се читање више обавља са сугестијом и инференцијом различитих врела. Непотпуна слика странице надопуњује се и духом поправља; из тога следи, да се читање мора обављати помоћу других средстава а не само помоћу препознавања слова, и да број неопходних покрета и пауза у свакој линији варира са суштином оног, што се чита. Са психичке стране ми се сусрећемо са ускошћу напетости пажње и са трећим ограниченим фактором: неопходношћу интерпретације.

Четврта глава има овај наслов: „Експерименталне штудије о видном опажању у читању.“ Овде се говори о духовним процесима, што се односе на опажање оног, што је презентовано на страници, и о средствима, помоћу којих дух у тако рапидној брзини опажа што се чита. Теорија читања са словима застарила је. Већ ранији Кетехови експерименти доведоше до закључка, да ми чи. тамо у целинама речи, а каткада. и у целинама фразе и реченице. Резултати Ердманових и Доџових експеримената јако подупиру теорију опажања целине речи. Као што истичу ти аутори, оно, што чини да се реч препознаје нису конштитујентни, саставни делови било које форме, већ фамилијарно тотално аранжовање. Додуше, и ако је увек могуће анализовати целину у њезипе делове, ми никако то не чинимо у актуалном читању као ни у читању каквог ландшафта. Г. М. Милер и Голдшајдер тврде, да постоје т. зв. детерминантна и индиферентна слова у речема. Са, све то јачом фамилијарношћу све то мање и мање тачке довољне су да покрену препознавање речи или фразе. Цајтлерови експерименти доведоше до закључка да је аперцепција доминантних делова или комплексија основица препознавања. Дужина речи или тотална форма су мањи фактори. У брзом читању ми стављамо доминантне комплексије једно иза друго. Прогрес може бити како му драго рапидан, он је ипак није мање сукцесиван, и ако дуга пракса и фамилијарност са речима може човеку да даде „илузију“ у симултаном читању онога, што се види за време паузе читања. Месмерови експерименти у главноме потврђују ова факта. Идући резултати експерименталног испитивања јесу ти, да су прва

половина и горњи део речи много важније ствари у читању него ли друга половина и доњи део речи.

Глава У садржи дискусију о суштини опажајног процеса читања. Врло је тешко извести коначни закључак у данашњем стању науке. Ове што можемо учинити јесте то, да критички пре-