Učitelj

96 УЧИТЕЉ

грубљих прпмера, што највише пада у очи. Ако додирнете кожу на своме образу, онда осећај притиска има потпуно особену боју, која је условљена недостатком подлоге, нежношћу коже, улажењем мишићних влакана у њу, итд. Овим се околностима модификује нарочито времени ток надражаја. Према томе осећај се притиска, на образима квалитативно разликује од сличних осећаја притиска на другим регионима. По угледу на Лоце-а ова локална боја, осећаја притиска означава се и као „локални знак“: У ствари ова нам локални знаци могу знатно олакшати локализацију наших осећаја притиска. Наиће ли дакле исти надражај притиска на разна нервна влакна, онда се најпре јавља квалитативна. разлика и ако незнатна. Ну и сасвим независно од локалних знакова, који су помоћу ове разлике добивени, можемо одмах доста поуздано да локализујемо какав повољан додир, који је учињен при затвореним очима, а да и не отварамо очи. При томе свакако чинимо тав. локализациону грешку, која за сваки регион коже има прилично сталну средњу вредност. Иста је грешка на пр. за голеницу и прсте на ногама врло велика, често сам гледао како и неврно здраве, али у самопосматрању неизвежбане особе, бркају у погледу локализације други и трећи или трећи и четврти прет.

Откуда пак долази ова моћ локализадије; Откуда одмах знамо.

да се у првом случају додирује стопало, у другом голеница, и ако тачно исти надражај утиче на наше стопало и нашу голеницу, и ако он изазива само мало квалитативно различне осећаје“ Сам осећај не даје нам ову локализацију, он јој нешто доприноси само својим локалним знаком. Шта више ова је локализација, у главном већ дело асоцијације. Осећај додира стопала је на начин, који ћемо доцније тачније објаснити, асоцијативно везан с многобројним сликама сећања о нашем стопалу, нарочито са представама вида, покрета и говора. Чим се додирне наше стопало, муњевито се пробуде ове слике сећања: сетимо се облика стопала, покрета његових и речи „стопало“, и, кад бих на пр. био позвап да покажем додирнуто место на стопалу, ове слике сећања управљају и мојом руком. Специјално је покрет показивања, додирнутог места тесно помоћу вежбања, скопчан са осећајем додира за сваки регион на кожи. Наша се обична локализација осећаја притиска не састоји никако у пројекцији у каквом апстрактном простору, него у везивању са одређеним оптичким,

1 Упореди Аскетктесћћ, Гле Тћеоме дег Гокајлејећеп. ТИбпсеп 1904.

ађан ак 4

зака,

крик са а а ада а на а Рале сва авва са 5 ата кс ата