Učitelj

ЛИ СТАК "149

ЛИСТАК

Школа на уШкопи“ (сени М. Ђ. Милићевића).

„Године 1868. ми смо били жељни српских листова; нарочито смо радо поздрављали листове који су били отпочети да се штампају новим Вуковим правописом. Кад смо добили „Школу“ нов лист, који је Милићевић покренуо „за учитеље, родитеље и децу“, обрадовали смо јој се. Претплатника је било доста, особито. међу омладином. Али је се „Школа“ читала свуда: и по сеоским школама и кућама, као и по градским палатама. Уредник се старао да, некако, задовољи ту тако неједнаку читалачку публику.

Једном смо били у друштву са Николом Крстићем; Мишковићем“ пи Црногорцем,3 у сали „Прве Београдске Читаовице“. Ту се десило и неколико наших великошколаца. Служитељ донесе најновији број Милићевићеве „Школе“. Драгиша Милутиновић“ је први дограби и почне по обичају разгледати садржину.

— Или читај, младићу, или остави, — рече му љутито професор Кречковић, који је такође очекивао исти лист.

_ Полако ој одврати му Драгиша, са развученим осмехом.

Мала и кратка препирка скрене пажњу осталих читалаца. Из радозналости многи напусте своја седишта и опколе Драгишу, разгледајући и они „тазе“ број „Школе“.

— Којешта, клерикалан лист. Од недоученог богослова није се могло што боље и очекивати, — добаци јетко један друг Милутиновићев. — Разлог, госпдине; разлог па осуду, — одговори му учитељ Новаковић...

— Посматрајте, на првом месту, молим вас, слику у зачељу: Црква велељепна, а школа мала тескобна и бедна дашчара са учитељем, који више личи на каквог мађионичара, и децом, која личе на пајаце; и, што је најглавније, школа у мраку, а црква на светлости...“

Мирно и тихо „Београдско Прво Читалиште“ никада, чини ми се није имало тако бурну седницу но тада. Протест је био јаван и, по конзервативан дух ондашње већине, увредљив. У де-

1 Саветником и историком; 2 Јованом; 5 Костом; • Син Симе Милутиновића—Сарајлије, бив. професор Велике Школе. 1 Као што је познато насловна или зачељна слика Милићевићеве „Школе“ . представљала, је цркву и школу. Црква је била на десној страни, а школа на, левој. Црква је била лепа, велика и јасна, а школа мала и тамна или неосветљена. На школским вратима, у засенку, стајао је учитељ забринут с прекрштеним рукама. Пред школом су се играла деца (ђаци) од којих су нека пошла, пут цркве, Крај школе и цркве стајао је по један велики храст, на, чије је велике стубове стајала реч „Школа“.