Učitelj

212 ЈУРЕ ЋОБООЊ

часа пре подне, јер који дотле не дође у школу, он неће ни цео дан доћи.

11) У многим школама не обраћа се довољно пажње ни на читања молитве пре почетка школскога рада, као и по свршетку. Тако има нагтавника-ца, који чим уђу у учионицу, кажу ученицима-цама да читају молитву, и ако сви нису ни остали, ни умприли се, него почну молитву читати у нереду. Да се оваквим читањем молитве омаложава и сам значај молитве и да је и ово једна врста нереда, то је свакоме јасно.

То је о самом читању молитве. Сад, кад треба и како читати молитву“ — Једни наставници-це читају молитву првог и последњег часа и пре и после подне, други пак наставници-це чи- | тају молитву првог часа пре и последњег часа после подне.

Моје је мишљење о овоме питању ово. Чим наставник-ца уђе у своју учионицу, првог часа пре или после подне, ученици-це га дочекају, са скрштеним рукама, стојећи, стаће неколико тренутака да се сви ученици-це умире, па ће им онда рећи: „Молите се Богу!“ на шта ће се сви ученици-це полако прекрстити и за редаром тихо и лепо молитву изговорити, како и доликује овом узвишеном и свечаном тренутку. По свршеној молитви ученици-це ће св опет прекрстити, и кад им наставнив-ца рекне да седну, они ће сести. Оваке молитву читати и последњег | часа и пре и после подне, као захвала Богу на његовој помоћи, што смо могли с успехом предавања слушати. 5 |

У старијим разредима молитву читају само редари, а остали ученици-це се само прекрсте и у мислима прате молитву за ре-

даром; и

12.) Да кажем и о томе: кад и како ученичке тужбе примати и њихове кривице ислеђивати ; |

И на ово се врло мало пажње обраћа у много школа, и ако је врло важна, ствар, како за сам рад у школи, тако и за васпитну страну ученичку. А и где о своме и води у неколико рачуна, не пази се на време, кад треба ове ствари расправљати. Тако многи наставници-це ове ученичке тужбе прекидају пре почетка свакога часа (само ако се она појаве), тада их ислеђују и казне своје изричу; а многи наставници-це само тужбе саслушавају, | па прелазе преко њих, као и да не постоје, рачунајући их као дечји „несташлуци“. Рад и једних и других наставника-ца, погрешан је, а ево за што: Наставник-ца се спремио за предавање; | расположен је и сав се предао ономе, чему мисли тога часа |