Učitelj

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ НАР. ШКОЛА 298

тражио. Са учитељем, који није увек могао бити брзо нађен, грађани су закључивали уговор о томе колико да му плаћају од ђака месечно. Хонорар је у прво време био врло мали. Ја сам чуо да је износио 20 пара. Па и тај тако мали свој доходак учитељ није увек добијао у новцу, већ у нечем другом, јер је новац био врло скуп. Причали су ми, да је један отац, иначе доста имућан, кад му је син затражио 20 пара да их однесе учитељу као месечни хонорар за себе, упрегао у кола биволе, отишао у Липар, насекао дрва и однео их учитељу место хонорара за свога ђака. Учитељ је, а то је био Стојадин Димитријевић, примио, јер му је било потребно. У доцнијем времену тај је хонорар растао. Кад је 1834. пошао у школу чича-Џера, сам прича плаћао, је месечно 1 грош, зими пак уз то још и 60 пара за огрев; ко од ђака не би платио грош, а зими још и 60 пара, није пуштан у школу. О прекидима на тај начин у учењу вероватно да се није водило рачуна. Сем овога хонорара учитељ је вмао права и на реграције. За потребу у самој школи бринули су се сами грађани, који су изгледа у прво време плаћали и фамулуза, ма да овога налазимо у много доцнијем времену. Општина је давала само зграду за школу.

Почетком 1885. та је приватна установа прешла у општипске руке, те је и уређење школе сада постало много боље од онога ранијег; многе су произвољности тада биле престале. Уговор, који је био усмен међу учитељем и грађанима до 1885., кад е само часна реч везивала једне и друге, сад је обострано закључиван писмено. Плата је била много већа и није зависила од броја учеченика. Учитељу је плаћана и станарина. Због свега овога вршен је и неки надзор над учитељем, његовим радом у школи и владањем у месту. У случају какве неисправности општина је имала, право жалити се магистрату и тражити од њега да се учитељ опомене или у крајњем случају уклони из школе. За овај последњи случај одлуку је доносио Милош, Совет или директор. Али је ово стање трајало кратко време.

У другој половини или крајем те 1885. правитељство је привело крају свој план да основне школе у свему узме у своје руке. Тако је један део школа и учитеља по варошима где су изправничества, прешао на издржавање правитељства. Ова промена, природно је, изазвала је и многе друге; школе су постале сада још уређеније, а од правитељствених учитеља се тражила, већа способност и више и бољег рада. Да би се све ово могло по-