Učitelj

б Оле У ЧИТЕЉ

Интензивнији рад на овоме просветном послу почиње за време последњег министровања г. Андре Николића. Он је образовао једну комисију од професора с вишом педагошком спремом и два београдска учитеља. Овој комисији био је задатак, да спреми један савремен и модеран закон о народним школама и да из основа, реформише, у нас, основну наставу. Жеља је била г. Николића, да се у овоме послу споји оно, што је идеално с оним што је практично и корисно. И ако у овој комисији није било и "учитеља са села — што се правдало буџетском немогућношћу, — који би својим искуством допринели, да се ово значајно просветно питање што боље и правилније реши ипак се с пуно права очекивало, да ће нам ова комисија дати један потпуно савремен закон о народним школама. Па и ако је ова комисија била начелно решила, на правилној основи, готово сва важнија питања из области основне наставе, ипак је рад њен остао илузоран.

Доласком г. Љуб. Стојановића на положај министра, просвете рад ове комисије обустављен је. Г. Стојановић је имао у овом питању сасвим друге погледе од евога претходника. Он је образовао другу комисију, која је такође имала задатак, да спреми пројекат закона о народним школама. Та је комисија била састављена од академика и гимназијских професора. Учитељима није била указана част у тој комисији. Сигурно се мислило да они још нису дорасли за решавање тако крупних просветних питања. Заборавило се, да су нама данас много потребнији вредни и мудри практичари од сувопарних теоретичара. Јер треба знати, да су практичари сејачи, који су сејали и сеју жито, те је оно рађало и хранило свет и пре агрикултурне хемије и рационалне привреде; они су војсковође, који су задобивали битке и бранили отаџбину и пре стратегије и тактике; они су свештеници, који су у свету одржавали

! Били су и ови учитељи по селима у своје време.