Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 169

7. Но развићу човека борца највише шкоди вера у судбину за коју се вели: „што је човеку суђено од тога не утече“. Патници верују да им је патња од бога и очекују награду на другом свету, не тражећи узрока својим патњама помиривши се са својом судбином, Такви људи, који се предају судбини на милост и немилост нису јунаци него слаботиње, неспособни су за животну борбу, за коју треба много животне енергије, много отпорне снаге много осећања слободе и других врлина.

Зато је школи и свакоме васпитачу света дужност да руши веру у судбину. То се најуспешније чини природним наукама, где се деца уверавају, да свака појава има свој узрок да без узрока не може ништа бити, да се највећа природна чуда догађају по сталним природним законима, дау природи нема изузетка, да онај напредује, који се за свој посао ваљано спрема, који је истрајан, вољан и неустрашив, који се и у највећем злу не поништи, који је пун енергије, који се бори јуначки за сваку добру ствар а опире смело сваком злу, који хоће да је у својој кући свој господар.

8. М сентименталност шкоди развићу карактера и срчаности за борбу у животу. Зато је треба одбацивати свуда а нарочитоу школи. Учитељ, који младежи све олакшава, чије је обучавање сентиментално теточење, који све зачиња место здравом соли, бљу-. тавили посластицама, који све отклања из наставе, што је тешко и незанимљиво, који младежи у име „слободе и филактропизма“ допушта много што шта што неваља, на криву је путу и греши против темељнога васпитања закона. Дајте тако размаженоме детету да ради или учи, што је тешко, оно ће оставити посао и књигу, па рећи: Ја то не могу. Зато од младежи не треба крити да је ова или она ствар тешка, него воља баш то истаћи. Јер она не треба да се боји живети већ да се храбро и радо бори за слободан и достојан живот, да не плаче, не нариче и не губи главе кад је затече каква жалост и несрећа. У томе погледу од омладине треба доследно избегавати давање сентименталне литературе.

9. Размажен човек и мекушац је биљка одгајена у стаклету којој шкоди сваки мраз и сваки ветрић. Људи са супротним особинама стварају се разумном аскезом — но не оном средњовековном, која нема никаквога смисла, која само понижава човека, која гуши животне нагоне и која је грех против природе, него. оном разумном педагошком аскезом, којом се јача и тело и морална воља, да може човек сам себе савладати и собом владати, па да је телесно, душевно и морално што способнији за честит