Učitelj

112 У чи теЕ Љ

храброст и јуначки дух; историју из које само ваља пажљиво бирати градиво, јер у историји, како вели писац, има јунака сваке "руке, али за васпитање младежи ваља одабрати, што је најлепше, најузоритије и највредније; гимнастичке и јуначке игре и сваки рад којим се јача тело, мисао и осећање; природу, љубав и морал; | подражавање, пример и храбрење; сугестију, којом се у васпитању сеје и бисер и кукавштине и учитељ, који не може све он може помагати руџилиц кумире и штиране он може раскивалшм ропске „ланце ч човеку паланику и човеку генију.

Са овим смо изнели садржај ове књиге и наше кратке ре-флексије поводом мисли у њој изнесених. Српском учитељству где тод га има прапоручујемо ову књигу, она је за њих најпотребнија ' од свега — она треба да буде њихов требник, јер ће се у њој "учити — отпору а та је особина за напредак друштва и њихова "живота данас најпотребнија, потребнија од хлеба...

Но још нешто па да завршимо. Ову је књигу написао наш "брат из Хрватске, те.и њему коју да речемо. -

Брате из Хрватске! Ти пишеш крвљу својом а то значи ти "пишеш истину, која се данас тако варварски гони. У нашој отаџ"бини, где ти живиш, њу прогоне европски варвари представљени "у Германштини, која има своје очи и уши у оним изродима што су више факта но људи а носе име људско: Настићи, Тарабоки, Акурти и њима слични; у нашој отаџбини, где ја живим, њу прогоне наши месни варвари са докторским титулама, размештени по _„просветним“ струкама нашим одакле вребају жртве своје. Систем Раухов има тамнице, вешала, глад, жеђ, мучење свих врста и употребљава их на опште задовољство тирана а систем наших „просветних“ тирана лишен је тога али има моћи да одузме хлеб учи"тељу, који дође до истине. Један је ступањ разлике њихове: тамо -се не смеш звати Србин овде не смеш бити човек... Па где је помоћ» У оној грандиозној речи — у отпору. Твоја нас књига учи томе за то те молим пиши нам још оваквих књига, јер пи“сање педагошких расправица прети да убија појаву учитеља борца “без чега нам живот ништа не вреди... Пиши нам још!..

~ Закута Драг. М. Махаџловић