Učitelj

182 УОЧИ ТЕ ЈБ

с једним кубетом у византијском стилу. „У згради су предвиђене сем довољног броја соба за становање деце: гардеробе, купатила, амбуланата и остало што треба пансионату, просторије за смештај школског музеја, канцеларије Главног Одбора, редакције „Учитеља“, „Мале Србадије“, магацини и остало што треба Удружењу а поред тога и једна огромна доворана за држање учитељских скупштина, приређивање концерата и забава.

Према, предрачуну архитектовом целокупна, грађевина кошта ће око 156.000 динара.

План и предрачун стао је око 83000 динара и све је то г. Несторовић израдио бесалалано из љубави према Удружењу. Оваквим даром и љубављу према Удружењу Г. Несторовић је стекао признање и вечиту захвалност целокупног учитељетва и заслужио да га уврсти Удружење поред Беогр. општине у ред највећих својих добротвора.

ж

Прва изложба Српског друштва за дечју психологију. Друштво за дечју психологију одлучило је да приреди августа месеца ове године — за време трајања Учитељ. Скупштине — у Београду прву своју изложбу, која ће по утврђеном плану обухватити:

А. Предшколско доба дечје, Б. Школско доба, (взабавишта, осн. школа) В. Пошколско доба до 15 год: закључно,

Ту ће бити изложени: фотографски снимци појединаца и у групама, дечје рукотворине властито израђене и израђене по упуству, збирке цртежа слободних и по упуству, наставна срества, грамофонски снимци: екстремности у говору, читању, певању, итд., итд.

По свршеној изложби Друштво је намерно да изложбене предмете уступи Школском Музеју и на тај начин обогати ову установу.

Да би Друштво своју намеру могло и у дело привести обралило је се с молбом Главном Одбору Уч. Удружења: да му се из буџетске партије на Шек. Музеј стави на расположење једна сума за овај циљ. Главни Одбор појимајући корисност по наставу и учитеље од оваквог одељка у Шк. Музеју, одлучио је: да се Друштву за дечју психологију изда, за приређивање изложбе, 300 дин. као помоћ уз услов, да изложене ствари остану својина Шк. Музеја.

%

Распис да учитељи не воде књижарску трговину. Г, Министар просвете упутио је распис свима шк, надзорницима, којим се учитељима забрањује „књижарска трговина“ по школама. Распис је потекао по жалби књижара, који су се жалили Министарству да има учитеља, који воде књижарску трговину по школама са књижарским материјалом на тај начин, што све школске и ђачке потребе купују у већим књижарским радњама са извесним процентом, па их препродају свим ученицима: монополисане по одређеној цени, а немонополисане на 5000 скупље, чиме је опстанак мањих књижарских радњи изложен опасности,“

То је мотивација за овај распиз, који је потекао из једностраног оцењивања ствари. Нама није познато да има учитеља, који су водили, или воде, књижарску трговину и то још са, 500/0 провизијона. Али нам је познато да су понеки сеоски учитељи, по цену личних материјалних жртава, чннили услуге својим ученицима, њиховим родитељима, и самој настави, што су примајући новац од ђачких родитеља, на молбу истих, у почетку шк. године снабдевали своје уче-