Učitelj

из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 129

Бернард. Да је Бернард он би се звао Вегпатдиз, али пошто то није, већ се звао Ветпатапиг, то имамо да пишемо Бернардин Телезије. Аутор показује своју оригиналност на веома карактеристичан начин. Да се не би неко досетио, да је он доиста преписивао, он је поједине философе испреметао, тако, да што је код ИбервегХајнцеа на првом месту то је код Петронијевића на другом и ако хронолошки ред то не допушта. Ибервег-Хајнце говоре прво о Марсилију Фицину па онда о Бесариону, а Петронијевић говори прво о овоме па онде о Фицину, и ако је овај умро 1499 а Бесарион 1471 а и Бесарион је био следбеник Плетонов.

Једном незначајном мислиоцу као Агрипи од Нетесхајма, посветио је аутор готово исто толико реди колико куд и камо значајнијем мислиоцу Вивесу, па није нашао за вредно да, говорећи о Вивесу, каже, како је овај мисао формалне Логике извео и Вивес је био први, који је логичке односе између појмова, н. пр. субординацију, представљао опажајним средствима, што и ми данас чинимо (н. пр. круговима).

Прелазимо на ауторово излагање развитка Нове Науке, излагање учења Коперниковог, Галилејевог, Кеплеровог и Њутновог. Ево шта каже аутор о том одељку: „Одељак о „новој науци“ израђен је по Розенбергеру, Хефдингу и донекле по оригиналним делима“:. Поред свега тога тврдимо ми, да је тај одељак један научнички скандал и да је аутор за то крив. Ми ћемо погрешке ређати редом без обзира на њихов ранг.

Живот Коперников је аутор превео од речи до речи из Розн-

· бергера, као што је радио и код Галилеја, Кеплера и Њутна, а што ћемо ми, кад будемо дошли на Њутна, показати.

„Затим оде у Италију, где најпре три године проведе на Универзитету у Падови, посећујући у исто доба и Универзитет у Болоњи...“2 Није истина, да је Коперник провео три године у Падови, а после отишао у Болоњу. Пошто је Коперник био напустио Падову није могао бити „у исто доба“ у њој и у Болоњи. Ево шта стоји у биографији :... Ме ег зјећ .. ћацрезасћнећ 11 Нанеп аш, алЈапозг тп Радџа, датп пп Во!оспа.. 3

(Петронијевић не зна ни како се звао писац највећег астрономског дела старих: Алмагеста (арапски од грчког: 4 џигублј сдута =). „Тада се је Копернику први пут јавила сумња у тачност Птоломејевог система света...“• Није Птоломеј већ Птолемеј: СЈапФфиив Реојетаеи5 (Птолеџогос).

„Тридесет пуних година његово је дело лежало готово...“ То

1 Ист. нов. фил., предг. р. МЕ.

2 Ист. нов. фил, р. 51.

8 Меуусотђ-Епеетапп, Роршате Азфгопотје, ПТ Аш. Гејрује 1905, Апћапе р. 660... бавио се поглавито у Италпји, у почетку у Падови, затим у Болоњи..,

4 Ист. нов. фил., р. 51. Птоломеј пише у целој књизи н. пр. стр. 52, 28. 54, 55, 57, 59, еђе.

5 Тдет.

Учитељ 9