Učitelj

216 У ти љ

А сад да видимо, да ли се овим написом постигло што се хтело,

Читаоци се сећају да сам у почетку казао, да овим написом желим постићи двоје: казати циљ васпитања и наставе тако да је све обухваћено и казати га тако да то сваки лако разуме.

Да је са ових пет захтева све обухваћено, то је, мислим, довољно утврђено. Исто је тако довољно обравложено да ништа од овога не треба изоставити па прећутно подразумевати.

А да је овако исказан циљ сваком одмах разумљив, то се, мислим, још лакше види. Узмите најпростијег човека, жену или дете, па им кажите ову одредбу циља и они ће је одмах не само разумети, него вам још неко може рећи: О, па то сам и ја знао! Толико му је то блиско и разумљиво, да му се чини као да је из његове душе и узето. А у ствари ово и јесте узето из онога што у сваком човеку већ постоји.

А кад је ово сваком тако блиско, онда ће га лако примити. И радо ће послушати и следовати томе, кад му се само дода: да сви знамо и видимо ла ово треба чинити кад се деца васпитавају и уче, али све то не чинимо, на све то не пазимо, него на једном радимо више, на другом мање, ва трећем најмање; а треба свих пет захтева подједнако имати на уму где год се деца гаје, васпитавају и уче.

Циљ васпитања и наставе овако казан обухвата све и разумљив је сваком. Треба га само истаћи свуда и казати сваком. И наставницима у школи, и родитељима, рођацима и др. у кући, и сељаку за слушчад, и занатлији и трговцу за његову момчад — сваком треба рећи: Кад имаш да васпитаваш и учиш децу знај да се мораш старати, да од детета буде жив, здрав, рада“, умешан и добар човек. И не само свима онима који друге васпитавају и уче, него 4 онима који се васпилавају и уче треба исто отворено казати и објаснити као заједнички циљ и васпитача и васпитаника. На тај начин и подмладак ће бити свестан тога шт се васпитањем и наставом хоће, и шта се од ње тражи; видећ да је то у интересу његову, па ће сваки с више воље и труда радити да од њега буде жив, здрав, радат, умешан и добар човек.

Знам да овака одредба циља неће привлачити зато, што им изгледа нешто сасвим обично казано, а не онако, како су навикли чути научне дефиниције. Али моја није ни заслуга ни кривица што је тако. Јер тако је изашло из онога што у ствари постоји од кад постоји човек. А треба се једном запитати: Нашто ће нам