Učitelj

308 учити Љ-

тељи требало би ову књигу да набаве и да је пажљиво прочитају; то и писац жели. У њој ће наћи лепих и интерестантних ствари. Техничка је израда добра, а цена није велика. Може се набавити преко Друштва за Народно Просвећивање и Школску Хигијену

Београд: ст. М. М.

МАЛИ ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК

Интернационални учитељски конгрес у Паризу

Учитељска скупштина, коју је провизорно позвао белгијски колеж за светску изложбу у Паризу 1900. године, претворила се 1905. год. у први интернационални учитељски кон'рес. На њему је заснован један међународни одбор (Бе Ђитеац шбегпабопај)..

Задатак овога биро-а је да даје обавештаје о школским статистикама, законима, методама; даље, да послужи што бољем учвршћивању пријатељеких веза, међу учитељима свих земаља и тиме да послужи општем напретку, правде, мира и човечанства.

Одбор је већао 1906. у Минхену, 1907. у Паризу, 1908. у Лондону, 1909. у Прагу. 4 од 3. 00 8. авг. ове године, био је други међународни училаељски конгрес у Паризу.

На свечаном отварању конгреса чули смо од г. Росињола председника савеза, да су биле заступљене 24 народности својим изасланицима. Седницу је отворпо председник г. Каж, са заступником министра просвете.

Од 200 иностраних изасланика било је 10 од владе а 30 из. равних градова. Француски колежи послали су 150 изасланика. њихових удружења. А број конгреских учасника износио је на скоро 500, јер су биле учињене повластице у вожњи — 5 фр.

Број чланова међународног учитељског савеза у 1908 г. износио је по састанку немачког учит. удружења на 430.000.

Немачко учит. удружење заступали су г.г. Миси Хеле, берлинско удружење г. Донат, а Хамбуршко Г. Хефт.

Четвртога и 5 авг. на четири одборске седнице расправљана су питања: о обавезном школовању, о статистици ученика, о настави из прир. наука, о образовању учитеља и о продужним школама. Оваки учасник добио је по једну брошуру са резолуцијама донетим на седницама.

(0) првом питању дао је писац такав извештај о извођењу обавезног школовања, да је на општи захтев морао поновити на потпуној седници — скушштини. Нарочито је јако утицало ово на делегате оних земаља, где није обавезно школовање, или где је оно лабаво.

Најважније закључке изнећемо овде. Нешто смо ми постигли