Učitelj

из школског ЖИВОТА 618

неко уноси и број изостанака, а други не; него их дели на оправдане и неоправдане, други их уноси укупно ит. Д.

Међутим испитни списак треба да буде тако састављен, да даје у неколико слику кретања и стања школе у току године и на испиту. За то у списак треба унети имена свих ђака сем одсељених, чија имена улазе у списак оне школе у коју су одсвљени. У рубрици „Напомена“ ставити: ко је ослобођен, ко је 6опестан, ко не долази никако. Састављају се само предмети : Орпски језик и Оловенско читање и Рачуни Геометријско цртање. Унети ваља и број изостанака оправданих и неоправданих и оцену владања речима. Напослетку списак потпише наставник и остави место за потпис надзорников.

Овако састављен списак може да да објашњења многој појави на испиту.

18. „Сваки од ученика, који буду на испиту, мора бити испитан бар из једног од главнијих предмета“. (Упуство за 1906.—1. Г.).

Нешто овако упуство, нешто ранија пракса, а нешто и ка тегорисање предмета на главне и споредне у Учитељској Школи, унели су категорисање и у осн. школи. Отуда се сви учитељи труде да најбоље обраде, а и надзорници највише испитују, Срп. језик (читање) и Рачун. Па не само то, но успех из та два предмета, а по који пут успех и из једног од њих, одлучује оцену.

И ако донекле има практичних разлога за истицање Орп. језика и Рачуна, ипак се категорисање не сме на овакав. начин, какав је данас, да испољи, јер доноси штету, уназађује наставу и васпитање. Овако категорисање је донело: да се Срп. језик и Рачун обрађују озбиљно; Историја и Земљопис које како; а Позни. Природе, Словен. читање, Геометр. цртање, Лепо писање, Цртање, Певање и Гимнастика, јављају се само код наставника, који имају нарочите наклоности за те предмете.

Ову грешку ваља исправљати што преи што интензивније, захтевајући одржање извесне равнотеже у обради свих предмета.

19.

Остале су приче о лукавству старих учитеља, који су на испитима, заклонивши се од надзорника, помагали ђацима у одговорима разним знацима, за шта су им служили: прсти, брада, очи, уши и др. И ако се то не може одобравати, може се објаснити ондашњом строголћу на испиту, јер је онда учитељ имао право само да зада питање, а ђаку је остављано да сам даје одговор. :

Данас нема таквог помагања ђацима, или се ретко где нађе, пошто је сад слобода у испитивању много већа. Али се, ваљда, због те слободе, сад јавља друга опасност: сувишно помагање ђаку. У неким се школама иде тако далеко, да се мотри на отвор дечјих уста; или се тако пита, да ђак одговара само са „јесте“