Učitelj

262 УЧИТЕЉ

сање штампе и домаће и стране, разне резолуције, статистички по--

даци, разни прилози.о шпијунима и проданим душама као што су

Настић, Васић и др. који су свесно или несвесно, служили туђину“

противу своје браће и т. д. Најпосле препоручујемо ову књигу нашим друговима и апе

лујемо : да се заузму да се она распрода у нашем народу што. више, и што пре, како би и. друго издање што пре дочекали. То.

захтева наша и колегијална и српска дужност.

Поруџбине треба упућивати Учитељском Удружењу или коме

је лакше и потписатом. Мих. М. Станојевић.

БЕЛЕШКЕ.

Учитељски Дом у Београду потпуно је довршен са инсталацијом водовода и електричног осветљења. Потребни намештај за: пансионат набављен је и уређен, Преко дневних листова и зборских управа објављен је позив за упис деце. На другом месту овде доносимо овај позив. Израђена су и привремена правила за пансио--

нат и послата зборовима.

=

Дом ученица средњих и стручних школа. У исто време кад је грађен наш Учитељски Дом, грађен је и Дом ученица средњих и стручних школа, са истим

циљем као и наш — да се женска деца из целога Српства, која се школују у Београду, одгаје како треба. Дом је иншернашски уређен. Има и своју гимназију са.

6 разреда, која је призната као државна, а могу ученице ићи и у државне гимназије. Дом овај подигло је друштво госпођа, које постоји још од 1905. год. Дом је у средини вароши, у Крунској ул., на 2 спрата, са великим бројем потребних одељења.

Кад се јави довољан број питомица, Дом ће отворити и одељање за више.

девојачко образовање. »

Једно предавање. Школски надзорник за град Београд, Ру. Миливоје Јовановић, држао је 12. нов. т. г. наставницима-цама београдских осн. школа преда--

вање (О елеменфирној настави матерњег језика у осн. школи. Предавању су присуствовали, поред свих учитеља-ца београдских, приличан број професора гимназиских и ученице ТУ р. Ж. Уч. Школе у Београду.

Предавач је прво говорио укратко о задатку осн. школе и одређујући исти,. одредио је према томе и задатак наставе матерње! језика. Предавање је за тим обухватило наставу читања и припреме за исту: физиолошку обраду гласа дечјег, која.

се изводи артикулационим вежбањима; затим је говорио о очигледној настави и о томе како исту треба схватити и изводити, па да послужи правилно настави читања. Главне мисли, које је предавач даље развијао састојале су се у томе, да се једно-

времено са техником читања мора још од почетка изводити логичко и естетичко.

читање, да шри читању мора бити душевног учешћа дечјег у ономе што се чита.

Говорећи о естетичком читању врло је лепо истакнута мисао једног. француског