Učitelj

562 УЧИТЕЉ

је његово срце раздвојено и његов мозак раскомадан на сто страна. Материјализам је дакле и ту уно своје отровано дејство. Не живе људи за науку него од науке. А то је оно што је Сократ највише осуђивао. Он је сматрао за понижење и грех продавати науку за паре. Јер то више није наука што се продаје за паре, већ проста роба. А пошто је наука и истина од Бога дана људима, то они немају права да је продају. Али наш је живот и рад у школи тако удешен, да морамо тако радити, да деца у нама гледају обичне трговце, а у себи робу на којој ми зарађујемо свој хлеб. Да ово потврдимо још једним примером. До скоро се мислило да је за неповољно стање по нашим болницама једини узрок био немање модерних болница, а кад су се подигле неколико модерних болница и снабделе свима потребним средствима, болесници су се опет осећали незадовољни и вапијали за бољу негу и помоћ, као и пре у старим болницама. Значи да није био сав недостатак само у болницама, него и у ономе што чини душу болнице.

3. Друштво. У кривичном закону 5 357. стоји ово написано: „Казниће се затвором од 1—20 дана сваки онај ко на другога насрне, или га удари, увреди речју, грдњом, псовком, распостире лажне гласове и т. д.. Законодавац је овим предвидео да може бити неваспитаности и неуљудности у друштву, за то се постарао за безбедност људи. Јер да је друштво потпуно васпитано, и да је домаће и школско васпитање довољно, не би морао овај члан у закону да постоји. То је довољан разлог да се не само говори него и води старање о друштвеном васпитању. Међутим на друштвено васпитање најмање се пажње до сада обраћало. Сваки је сматрао да је довољна кућа и школа за васпитање човека, сматрајући друштво само као један мост преко кога се прелази од куће до школе. После се тек видело колико је велики тај мост (сокак и чаршија) и колико је утицај његов на људе, кад се видело, да се место домаћег и школског васпитања добија ; чаршијско-сокачко васпитање, које се завлачи у куће и школе и разорава домаће и школско васпитање. Шта даје то сокачко васпитање најбоље ће показати овај пример: Једна мајка пошаље кандило пред Богородичином иконом у очи недеље. Дете њено, ђак П раз. гимназије рећи ће јој на то: „Ала си луда те палиш то кандило пред Св. Маријом, а не знаш да је она била собарица.“ За цело да то дете није чуло таку алузију о Св. Богородици у кући и школи већ на сокаку. А колико се друштво стара за човека и његово васпитање. Толстој нам најбоље казује, који вели: „Ја сам учинио