Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 695

Систематско испитивање појављује се од сада као згодна метода за испитивање деце и као педагошка метода. И Нимајер је у своме делу „О васпитању и настави“ посветио једну главу „испитивању првобитних основа и подобности уопште:“ Потом је Ф. Ј. Гал, који је још каб дечак посматрао друге, дошао до овог сазнања: кад се хоће људи да упознају, онда се морају њихова психичка дела да упореде са делима других људи и са делима живих бића уопште, те онда неће бити више то, да сваки психолог има своју психологију. Гал је засновао физиолошку психологију. Кант, који је држао многа предавања о педагогици, мишљења је као и Аристотел, да је васпитање најтежи и највиши задатак човечји, сматра за потребно да сваки педагошки семинар буде, тј. да има и експерименталну школу. Његов наследник Хербарт занимао се још од ране младости па до смрти педагошким студијама и изводио је своја психолошка испитивања у служби педагогике. Он је основао емпиријску психологију, Није дао све свршено, већ је дао само основе. Па ипак му није испало за руком да утврди емпиријско становиште; он хоће да доведе у склад учење психологије са метафизиком, према којој су сви предмети, па и човечје тело комплекс метода — то су тачкаста, проста, апсолутно непроманљива бића, која су међусобно квалитативно различита. Кад наиђу једна на другу онда постају сметње и противно дејство, које има за циљ самоодржавања свог квалитета. ИМ душа је таква монада. Ако монаде тела наиђе на монаде душе онда постају самодржања, која Хербарт назива представом. Мишљење, осећање и воља постају не помоћу душе, већ узајамним утицајем представа. | –

Развитак физиолошке и експерименталне психологије показао је, да такве метофизичке помоћне представе, како их је Хербарт употребљавао, више сметају психологији него што јој помажу. Експериментална психологија надовезује се на надржаје, који се стварно могу мерити, и односе између надржаја и осећаја. Велика је штета за дидактику та, што Хербарт не разликује преставе од осећаја, како то већ бива код Тидемана. Хербартова психологија почиње са науком о представама, а осећаје покрета он не познаје довољно. Његове идеја развили су даље његови следбеници, а нарочито Вајц, Стој, Штримпел, Цилер и Рајн.

На супрот Хербарту покушали су Бенеке, Вајц и Лок да психологију обраде као природну науку. Е. Х. Вебер, а на том, почео је да у области осећаја пипања уведе експерименат и да утврди одношај између надржаја и осећаја. Фехнер је извео ова истраживања још и даље и засновао је психо-физичку и експерименталну естетику. Вунт, медецинар, засновао је у својој физиолошкој психологији и експерименталну психологију и установио је у Лајпцигу први психолошки универзитетски лабаротијум. Овако је текла ствар у области психологије.

Као први покушај експериментисања у настави појавило се 1896. Лајев рад: „Еићгег Чигсћ деп Кесћезећгефитеглећ,“ Овај рад побудио је многе научнике да га подвргну критици и испити-