Učitelj

ШКОЛСКО И ПРОСВЕТНО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 869

земаљске владе, које је ставила Великом Савјету при увађању новог наставног плана врло су ситни и одају врло ружну слику педагошког сватања извјесних референата, али и још нешто. Влада тражи, да се хисторија не зове српска, већ просто „хисторија“. Шта ли она хоће стијем постићи, као и са захтјевом, да се не буди национална свијест помоћу народних умотворина врло је провидно, али требало би прије тога Србима одузети гуслеи традицију, што. је толико, колико и немогуће.

Исто тако захтјев, да се у српским школама црквено-словенски језик пренесе из другога у четврти разред чудноват је захтјев. земаљске владе и ако би се то можда дало оправдати из чисто педагошких обзира, кад би они само у свему владу руководили. Па све кад би то тако и било, држимо, да влада не може тражити, да дјеца у !. П. и ШШ. разреду не уче молитава на своме језику, јер, ако би се могло шта приговорити, учењу црквено-словенског језика у другом разреду, то би једино било то, што се молитве на томе језику меморира-ју, али и ту је одмах по сриједи и овај разлог, | који горњи обара, што ће оне исте молитве, које су прописане за први и други разред дјеца научити од родитеља код куће, а између ћирилске и црквено-словенске азбуке није иначе врло велике разлике, да би се у том могла гледати каква велика тегоба.

Још је карактеристично и ријешење зем. владе, да политичке опћине сад наједном не морају давати доприносе за издржавање срп. школа. Све ово одаје велико нерасположење - владино према српским школама, које она може по вољи надзирати, а не очинску бригу око васпитања народнег. Ако јој је ипак толико стало до реформа, ено опћих народних школа, па нека измјени наставни план, обазирући се на захтјеве оних, чија дјеца похађају те школе, тим више, што је издржавање и комуналних школа спало на терет опћинама. Износећи ове важније моменте, који су сада избили на задњем засиједању Великог Савјета, држимо, да ће Велики Савјет наћи начина и одбити ове ситне .„заквачице земаљске владе и то потпуним правом, јер је из искуства познато, да српске школе ипак дају, ако не бољи материјал и за средњу школу и за живот, а оно бар онакав исти какав и опће народне школе. Исто тако се надамо, да ће Велики Савјет побринути се за тачан преглед имовинског стања свих црквено-школских општина и на тај начин једном бити на чисто, гдје и на који начин треба основати српску школу, а гдје се постојеће могу издржавати, а неће допустити, да се по-