Učitelj

878 УЧИТЕЉ

и скупштинама, решавали и о њима одлучивали; о њима су учитељи писали и расправљали их са своје тачке гледишта. И ма колико да се тежило да та питања буду објективно и хладно пре. тресана ипак се у то расправљање увлачило и по мало жучности, која је неминовна кад у расправу уђу они којих се та питања тичу. Учитељи су, с једном енергијом за поштовање, засипали и јавност и појединце и надлежне својим захтевима за школу и наставу. Колико је то имало успеха није место овде да се говори, али је само потребно да се констатује факт, да се за та школска и учитељска — управо педагошка пишања — загрејало мало њих изван учитељских редова. Учитељство наше има доста пријатеља који прате развој нашег — школског — питања, али који ни једним потезом не показују готовост ставити се у борбу да питање основне наставе добије једном закону форму. |

Књига г. Протића је за нас учитеље један драгоцен доказ, како интересовање за нашу ствар почиње да хвата дубљег корена код људи, који су изван учитељских редова, а који хоће искрено, хладно и објективно да расправљају питања педагошка која су на дневном реду. У књизи „Педагошка питања“ г. Протића, расправљена су ова питања: 1. Педагошки такт, 2. Главне напомене за оцену наставника и његова рада. 3. Бележници особености у служби педагогике и хигијене. 4. Практични учитељски испит. 5. Учитељске плате. 6. Ка реформи народних школа. 7. Учитељски протести и захтеви. 8. О реформи наставе српског језика. 9. Немачки језик у у нашим средњим школама и 10. Рад министарства просвете за народне и учитељске школе,

1. Није довољно да наставник има спреме, већ мора имати и“ педагошког шакша. Све се постиже радом, студијом, критиковањем самог себе, расуђивањем о сваком поступку свом. Наставник без. такта, без те душе успешне наставе, има пуно тешкоћа, пуно незгодних часова, доста мука. И лепо је г. Протић казао: „Зло од. рђавих васпитача врло велико је. Зато је боље имати мање њих а да су добри, него више а рђавих, који и не заслужују да се зову завидним именом васпитача и просветитеља“.

Питање о такту наставниковом ма колико да је старо, оно је увек на дневном реду и никад није довољно говорити о томеи обраћати пажњу на једну врло важну околност у настави.

2. Једно тако исто и важно питање и питање које је стално. на дневном реду, питање је о оцени наставникова рада.

Ово је питање у књизи г. Протићевој расправљено готово до ситница. Изложено је све шта мора наставник да уради као и све на шта треба обратити пажњу при оцени тога рада „..да узмемо у оцену средства, којима се наставник служи, и начин како их примењује, па да према томе донесемо суд о наставнику и вредности његова рада уопште, кад нам то треба“.

И да би наставник што више и што боље прилагодио свој рад општим захтевима модерне дидактике препоручује се: „Нови, млади наставници треба да за дуже времена израђују припреме за