Učitelj

412 BRO } 31 Ig eCJE,

види по томе, што се деци за време неке зимске свечаности износе дивље сцене да би им се улио страх. Ројамајопн пазе тачно на васпитање својих синова, да би постали добри ловци и добри чланови народне скупштине, Свакодневно поучава _ отац свога сина о племенским предањима и законима; пази се и на то да дечаци очврсну. Без нарочитог притиска родитељима полази за руком да задобију велики утицај на децу, улевајући им страх од великога духа, који се може наљутити и спречити им сваки успех у лову и рату. У ј. Америци налазимо васпитне методе, које наговештавају извесну одвратност према физичким казнама. Родитељи племена Тир! гребу ноћу своју децу рибљим зубом, причајући им потом да је то. био зао дух, којим они њима после прете. Урођеници Зап. Аустралије причају деци о злом духу Митпне, који код њих важи као црн човек с дугим ушима (ваш ђаво). У другим аустралијанским племенима наилазимо на сличне појаве. Исто тако у Африци. Свуда наилазимо на Велику љубав родитеља према деци, а почегак васпитања састоји се поглавито у при чању фантастичких прича ради улевања страха деци. Тако везују у једном африканском племену неко чаробно средство деци о врат, за које им се каже да ће им донети тренутну смрт за сваку погрешку; кад су пак деца непослушна, трљају им бибер у очи, што боли, али не траје дуго.

Примера за ову групу наводи Штајнмец такође у довољном броју. У њу спадају такође четири нестална народа и неки ловци и рибари. Остала племена стоје скоро сва на најнижем ступњу земљорадње.

3. Трећа група, која обухвата примере строгог васпитања, најмања је и односи се на примитивне народе, који „релативно стоје на највишем ступњу. Курди, нпр. могу своје синове за мале грешке да отуђе од наследства, отерају или туку, само не да убију. Код Самоједа кажњава отац децу по својој вољи и обичају. У другим племенима отера се рђав дечак из села. У Барогонг-племену (]. Африка) држе се деца врло строго и туку, кадгод заслуже.

Кад Штајнмец тврди да наведени примери за све три групе не показују ни трага „о једном суровом поступању, без срца“, онда се такво тврђење баш ва основу примера, које се наводи, може оспоравати,