Učitelj

Школски живот 567

читања уопште, а новина напосе, запитах, да ли су гдегод. прочитали или чули какову новост. — Сви нестрпљиви управо. једва чекајући то питање, одговорише: „Краљ се верио“! То ми је била основица, па пођох даље: „Знате ли, с ким се верио2“ — Сви су знали, да је вереница Румунске краљев:ке. куће, а две трећине их знадоше, да се зове Марија. — На необично расположеним изражајима лица видех, да их то весели,. па запитам даље: „Волети ли, што се наш Краљ вериог“ Сви одговорише, да воле. — ја сам требао ово да чујем, 2 после ми је било лако да им кажем, да ми сваки за сутра напише: „зашто волем, што се наш Краљ верио“ — Одговори“ су били врло интересантни. Сви су се сложили у том, да јеКраљева веридба по нас добра ствар, јер ће нам Румунија. помоћи да победимо, ако се „побуне“ наши непријатељи: Швабе, Турци, Маџари и Бугари — као што су се „јако“ побунили. Маџари (ово последње им је познато свима, јер је и њиховучитељ био мобилисан). Један, коме су два члана породице: страдала од Бугара, поред осталог додаје: „Ако се побуне Бугари — стари душмани“. — Велика већина се радује, што ће Краљ имати наследника престола, који ће га заменити кад Он: остари, као што је и Он заменио свог Оца. Неколицина на ово. духовито надовезују: „.... јер да се Краљ не жени, он не би имао правог (он под тим мисли „правог“ наследника — сина) наследника, па би се наша отаџбина раскомадала као за време Цара Уроша. — Један резонује овако: „Када би Краљ умро. или погинуо, а нема сина (о ћерима нико ни речи не рече), онда би морали „гласати“ Ђорђа да буде краљ“. — Једна се: се ученица поред тог осталога радује и томе, што ћемо имати младу и лепу краљицу, а један „мој дипломата“ види у том. акту и почетак федерације Балканских држава — и надовезује: „..... па нам онда нико ништа не може“.

Заиста — лако је код ове деце ширити националну свест, када им је она прирођена и наслеђена, када су је с мајчиним млеком усисали!