Učitelj

Књижевни преглед 575

НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) РЕФЕРАТИ

Рг. Мој. Е. М!адепом/ зсћ, бег фе Стипшаре дег :Erziechungslehre (Beitrige zur Pždagogik und Psychologie, Herausgegeben von Dr. G. F. Lipps, s. Prof. der Philosophie und P:ida:gogik u. d. Universitit Zurich. Heft 1). Pidagogisches Magazin, Heft 846, Langensalza, Beyer & Sohne, 1921, 104. (Наставак).

Све ово хотимично истичем јер сам толико пута чуо и из уста наших угледних људи, да ми Срби, Хрвати и Словенци немамо просто ништа у својој просветно- школској области што “би се могло мерити са страном педагогијом. И ако верујем да треба топло проучавати и поштовати педагошке прилике страних несловенских народа, ипак мислим да је прва дужност свију

„нас Југословена и Словена уопште да што боље упознајемо сами себе и да се дичимо са нашим добрим словенским 0со„бинама и установама у прошлости и садашњости. У будуће не "би требало да на дугачко и на широко знамо и о најмањим приложницима у Немаца, а да мало или ни мало не познајемо "наше велике просветно- школске хероје као што су: Јан Амос Коменски, Св. Јован Хус, Петар Челички, Лав Толстој, Тома Масарик, Владимир Соловјев, Ушински, Д-р Александер Нечајев, Др Алек. Лазурски, Румјанцев, Владимир Бехћерев, Ломоносов, Д-р Каднер, Д-р Дртина, Черни, Д-р Алек. Сикорски, Кнез Петар Крапоткин, Новиков, Лавров и многи други наши славни Руси, Чехо- Словаци, Пољаци и остали Словени.

Писање оваких теза зацело не би више времена одузи„мало од дисертације Д-р Воје Младеновића, а ако би се и мање времена и труда уложило у овај рад, онда је боље да се ова уштеда времена и снаге утроши у помном и свестраном посматрању стране културе и цивилизације, јер проучавање из прве руке увек је конкретније и интересантније него ли просто књишко истраживање туђих просветно- школских прилика.

Али да пређемо на главну задаћу овога састава: на а) објективно (како у истину наш аутор излаже основицу науке -о васпитању) излагање ауторових мисли (приказ) и на 6) суб-