Učitelj

О Гундулићевој Етици 127

Као посебног, и не мало погибаоног, противника морала Гундулић жигоше подмитљивост („дар“), црва који је животно стабло и државе и друштва подгризао у свим вековима и код свих народа.

Дарови залите небеса и пако дарим се влада свјет на вољи и суди.

Проклет и они, тко најприје, за изет злато, земљу издубе, кад цић злата највредније обичаји се у нас губе!

Љубав према завичају истичу стихови у „Аријадни“:

Ах, не може без жалости мјеста оставит сва рођена, ко сред прси без милости срца нејма од камена.

Полет духа, моћ и енергичност имају нарочите цене у "успеху који се постигне:

Слатко је дјецу сву, и слатко и мило љубовцу гиздаву примити у крило: али мања час не буде

људем, који славу љубе,

за час лијепу кад погубе

подносит се виде и труде. —

Умрла крипос дим без снаге остаје, ако јој за трудим покој се не даје. Добити грде и срца гњиве се,

ако вијенци од славе чела им не ресе.

У вези с тим светује лирска једна песмица:

Ну с најхуђе супротиве уфање се губит неће,

јер подложан човјек живе на разлике вазда среће.

Још за карактеристику оговарача, лажљивца и страшљивца наводимо стихове:

Што они, КИ о свакому зло говорит не пристају, нег у једу отровному

пси срдити, ки свеђ лају г