Učitelj

Против логизма и рационализма у основној настави 381.

ство, предочавање промена, стављање у искуство појава. Но зато та индукција нема ничега заједничког са систематиком и логичком генерализацијом, те с тога, као таква, подлежи пуној важности психолошке норме и правилној примени праве очигледности у основној настави. По тој индукцији припрема се плодно земљиште за права виша сазнања, која су дата у сазнању и разумевању закона. При таквој индукцији и сама објашњења, ако би их било и колико би их могло бити у основној настави, не одвајају се од чулне очигледности и у основи не разликују се од синтезе утиска. Оваква, првостепена индукција (индукција утиска), поред првостепене синтезе (сунтезе утиска), чини други главни методолошки принцип очигледности —- принцип експериментисања.,

Што важи за индукцију мора важити и за дедукцију. Јер премда је и ово један од битних методолошких принципа више наставе, ипак се и дедукција ложе схватити, елементарном својом страном, као психолошка појава у мишљењу. Да је то тако, нека покаже овај пример из наставне праксе. И у основној рачунској настави важе на неки начин аксиоми, којима су поједине радње дедуктивно одређене. као и у вишој рачунској настави. Па ипак је разлика у тим дедукцијама на једној и другој страни таква, да се дедукција код елементарне наставе може обележити као психолошка, а код више наставе као логичка. Тако се таблица множења у осн. школи научи механички, те рад по њој тече чисто психолошким начином. И при свему томе може бити дато разумевање, зашто један број по· множен другим једним бројем да је трећи неки број. Али јеи то разумевање психолошко, емпиричко, кад се каже: 6 јесте 30 зато што на пет места по пет куглица (зрнаца, дрваца и т.Д.) износи тридесет куглица. Став 5 х 6 = 30 је индуктиван, али психолошки добивен. Кад обрнуто поступамо, па број 30 делимо бројем 5 или 6, онда је то дедукшивна радња, алиим сада само психолошка, а не логичка. Јер, при том се механички дедукује један од та два броја њиховом производу, тако се број који је у питању узима за количник. Исто бива у сложенијим радњама множења, и то тако да се ту дедуктивни

: 0) томе у спису Настшавне Мешоде 1. чланак: Индукнија и дедукција стр. 94.