Učitelj

Педагошки портрети 415.

гове идеје беху најпре социјалистичке и он стајаше далеко од религиских форми; али задобијајући све више искуства он поче гледати социјализам као непотпун у моралном и духовном познавању. Он увиди да је стварно уздићи народ: нешто нужније него преуређење материјалног стања, нешто више него одређени хуманиторијанизам социјалиста. Он беше убеђен да никаква ушопија, и ако брижљиво организована, не може спасти човечанство без потпуног унутарњег развића HHJIHвидуе. Обраћајући сву своју пажњу моралним и BaCHHTHHM питањима он се приближи „Међународној Унији Етичких Социјалиста“ и даде много плодног рода у тесној вези с моралним васпитањем. Постепено Ферстер беше дошао до убеђења, да моралност, остајући усамљена, не достају помоћне базе и да се највише развијање карактера не би постигло у одсуству религиског веровања. Потпуно без утицаја неког религиског учења само следујући духовним потребама свог властитог друштвеног и васпитног рада, Ферстер се све више и више приближиваше Хришћанству док најпосле не постаде убеђен, да Хришћанска Религија беше једини основ и за социјални и за индувидуални живот. Он тако дође у конфликт са многим његовим друговима, који заступаше застарело васпитање и хтедоше да одбаце религију као спорну и не битну.

Ферстер је био професор Педагогике на бечком универзитету а раније професор Психологије и Етике на циришком умиверзитету. Поред многих дела, која је написао Ферстер, _од којих су нека преведена и на наш језик, споменућемо само нека: Зехштетисипа Зехиарадагогтк, јигепшећет и Васпштање Воље. Прво је дело до сада преведено на француски, енглески!) и италијански и на целом континенту Европе примљено је са топлим одушевљењем. Говорећи о њему проф. Ег, Раштеп један од најдубљих и најватренијих мислилаца новијег времена, казао је: „У једном веку као што је наш, дисање је читати такву једну књигу „као што је ова, коју нам Ферстер даде..... писац је имао мушку храброст да истакне традиционалне тачке владања и морала. Он пише са убеђењем не узимајући још тон моралног предикатора“. -

5) На енглеском је преведе чо под именом „Мапаве and Sen Problem“ које је потписати превео на српски.