Učitelj

Почетно читање и писање, и буквар 681

стају једино у тренутку разлучења два говорна органа. Њихов постанак може се посматрати на уснама, језику и зубима, а постанак грлених, зубних и непчаних не, јер су тада зуби увек састављени једнако, а иза њих се не види сарадња језика. Отвор уста исти је за сва три грлена сугласника (7, к, х), као и за: с ш фжђђљњ, у. Овако посматрање говорних органа услов је, да са њих природно полепш слог. А први стогови детињи лете са усана и језика. По уснама говор разумевају и неми.

Води се поодавно борба због шчитавања и читања.

_ Стефанијева, Гразерова метода усменом анализом говора

и дугом припремом за читање и писање ублажише срицање и ударише темељ шчитавању. Шиштање пискаваца и споро спајање гласова, често и са прекидом, унакаради природни говор а од читања даје богаља. Предавања о словују „ Учитељ“ а о словима о, с у „Просв. Гласнику“ и Јовићева разлагања у 11, 12, и 13 бр. „Н. Просвете за 1922. г. показују, да се методика и вештина учења писмености за 50 година није с места помакла у Србији. Тамо се и данас учи и као закон поставља: задржавај се и отежи глас сваки док се не сетиш КЕ И шчитавају одприликеовако:0...0...;0...0..].. 6. Tu O._.H..O..T... Тоби било а лепо и не шчитавање, које гаје и постижу само највештији и музикално осетљиви наставници. Иначе оно је по правилу врло грубо. Непојамно је, како би се отезао сугласник без онога „из потаје јера“. А са њим би се читало: 0..СЂ..) СЂ.,0. 5; jb. a:.j..e.. и т. д. А овако шчитавање више личи на мукање телади но на читање ђачко. А зар ово није грубље или нешто блажије срицање2 И да ли ово одговара природном дечјем проговарању =

Да би се сачували „јера“, препоручују у почетку читање речи са завршним сугласником, на пр. ос, ар, ам, ашат.; а заборављају, да је говорна боја гласа само пред другим гласом, док се на крају једва и чује. Ни последњи слог у речиу срп. језику никад није наглашен, Говорни глас — речено је постаје на почетку покрета органа, при стварању, а у овакој прилици уста стварају глас састављењем органа, н. пр. ам, ум, ав, сив.,. а тиме се гласу одузима говорна снага. Уз то мало је речи у сваком језику са почетним самогласником, те је тешко било за њих наћи норжнане речи. Сваки је учитељ могао за-

Учктељ | 6