Učitelj

Nikolai Petrovič Pirogov 97

- sukobljavaju sa zakonima njihovog života. Mi sami, pak, raslismo i razvijali se pod pritiskom, da ne možemo nikako da se otresemo od uverenja, da sistem prinuda i nasilja vaspitava samo robove, a ne slobodne ljude. Tu i dolazimo do najkarđinalnije postavke Pirogovljevog pedagoškog sistema t. i. do tog pitanja: ako je prinuda štetna u vaspitanju, onda u čemu je vaspitni značaj škole?

. Pirogovljev kategorički odgovor nalazi se u fome: nauka je glavni osnov vaspitanja budtće generacije. Škola je pofčinjena moćnom uticaju nauke. U nauci se nalazi takav moralno-vaspitni elemenat, koji nikada ne propada, pa ma kakvi bili njeni predstavnici, Nauka utiče na um, na naravi. Najbolji dokaz za ovo jesu ljudi, koji su izneli iz škole privezanost za nauku, jedva saznavajući njene osnove. Bez ikavog nadzora i pripreme za život bačeni u život, u borbu sa tfeškočama, ovi — u samoj nauci nalaze i utehu i čvrslinu i muškost za borbu. Tamo, pak, gde društvo pozitivno zna šta hoće i čemu {eži, u tom će društvu · škola tačno ispuniti svoje želje i svoje ciljeve. Ona je kći društva, iako ne uvek proslušna kći. Mi bi želeli, produžava Pirogov, da ona bude mater društva, te je s tih razloga potrebno da ona očvrsne, dobijajući sve svoje snage od društva. Za to je potrebno, da sva istorija društva, svi spoljašnji i unutrašnji uslovi, Oosposobljavaju razviće njenih moralnih sila, volje, karaktera. Samo tada škola može da izradi i razvije sve ono što je dobila od društva. Dokle ovo ne bude od škole se ne može ništa očekivati drugo do uticaj pomoću nauke. Razvijanje zdravog smisla je jedan dobar uslov, pošto je uvek bolje tamo, gde posloji zdrav smisao. Ako bi nastavnik — pomoću nauke, doveo učenika do pojma istine, пода (ај ројат ne bi bio bez uticaja zato, što se u svakoj istini, bilo konkretnoj ili apsiraktnoj, nalazi elemenat vaspifne i obrazovne snage. Pirogov hoće da učitelji budu ne samo nastavnici no i vaspitači. On hoće da se oni koriste obrazovnom snagom anuke, kušajući da razviju zdrav smisao i ljubav prema istini u svojih vaspitanika, a kroz ovo bi se poboljšale i naravi budućih generacija. Zdrav smisao, karakter i volja vaspitanika razvijaju se mnogo bolje učenjem kod jednog nastavnika, nego 'neprekidnim nadziravanjem njih desetorice, pa zvali se oni učitelji, profesori, guvernante, vaspitači. Bez zdravog smisla sva šu moralna pravila isključena, Nauka nije potrebna samo za dobijanje znanja; u nioj

Учитељ 2