Učitelj

УЧИТЕЉ

Јан. и Феб. 1924. | БЕОГРАД Св. 5 иб. Год. IV.

Виљем Вунт.

Почеци језика Н МИШЉЕЊА код примитивног човека“).

Превео Д-р Благ. Д Марковић

Кад се с упознавањем оних народа, које ми данас, насупрот заблудама ранијих времена, можемо сматрати примитивним, отишло тако далеко, да се у њихову примитивност више није могло сумњати, почело је онда, природно, и питање о језику ових народа врло јако занимати не само етнологе већ и филдологе, Најмање међутим од истог интереса јесте ово питање и за психологе. Јер језик је везан за мишљење. Из појава говора можемо несумњиво стварати закључке и о најопштијим својствима као што је нпр. разлика између кинеског и индо· европских језика, не смемо управо ни у ком случају напречац „закључивати на постојање квантитативних разлика духовне културе, већ зацело на разлике у правцима и облицими MHшљења. Својим сталним менама утичу ови на језик исто онако, као што и овај опет са своје стране утиче на духовна својства. Не можемо узети да су се наши праоци од пре неколико векова кретали у истим облицима мишљења, као и ми данас, а у мањем степену ове се промене врше сигурно већ иу току далеко краћег времена.

(С тог гледишта је дакле питање о језику примитивног човека од највећег психолошког интереса. Међутим лингви„стичко истраживање, које је било управљено у овом правцу, дошло је, у колико се предмет до сада може прегледати, до једног резултата, пред којим не само да су се расплинуле све тежње управљене на откриће једног прајезика, већ који је на први поглед уопште морао изгледати и врло чудноват, —

5) Из дела: Ејетеше дег Voikerpsychologie. 1*