Učitelj

310 Учитељ

околним суседима; овоме опет одговара презирање, које ови последњи осећају према првима због своје више културе. Борбу до истребљења, коју дошљак води против примитивног староседеоца, обуздава овде једино страх од отровне стреле, коју овај, скривен иза жбуња, баца на свога непријатеља. Крајњу повученост примитивног човека, која се сада свуда може запазити, није дакле мучно објаснити управо из ових услова. С друге стране опет путници, који су покушали да се на Малаку и Цејлону приближе животу примитивних племена и да се с њима спријатеље, уверавају једнодушно, да су добродушност и готовост да човеку помогну исто тако истакнута.

својства њихова, само кад се њихово неповерење преброди. .

На тај се вачин зацело може узети, да повученост примитивног човека није првобитна, већ да је и овде, као и на другим местима, она придошла тек из борбе на живот и смрт, коју он води с другим расама, које су га из једног великог дела његове области потисле. Пре но што је ово могло наступити, мучно да је трговина разменом имала карактер оног тајанственог саобраћаја, који је могао бити створен само страхом и мржњом. Саобраћај дакле, који је некада између прастановника и дошљака нужно наступио, донео је вероватно и језичну борбу, у којој је сиромашнији и неизображенији језик примитивног човека морао подлећи. Међутим донекле је и овај са своје стране могао имати утицаја на примљени језик. Да при таквој борби културније мањине с некултурнијом већином, прва одређује највећи број речи, а у повољним приликама чак и облик језика, а друга напротив има на гласовни карактер одлучног утицаја, чињеница је, која се запажа још и на далеко вишим ступњевима језичног развића. А да се сличан процес врло вероватно одиграо и при потискивању примитивних jeзика, доказ нам је језик Бушмана. Ма колико на себи носио: карактер примитивног мишљења, у суштини је он један хо-

тентотски дијалекат. Али су и Хотентоти опет своје познате.

праскаве гласове псзајмили из бушманског језика, _из којега су ови продрли исто тако и у језике бантуских народа. Питање је сада, да ли смо с тога, што су се језици примитивних народа, како изгледа, толико изгубили, да од њих имаме само незнатне остатке, принуђени, да се одречемо #d познавања првобитних облика говора, а с овим у вези и по-

доћи ас а. МР ВИ LIOOM

на а а а саљаа зао ВЕЗА У