Učitelj

|-

462 Учитељ

Сеја. Џтогпот Ккгебшјот podigne kosu, uzdigne se, zaokruži razredom onim mudrim i milim očima i započe ispočetka nešto drhtavim, no poslije sve življim i vatrenijim glasom. Neću njegove riječi bilježiti. Riječi su to malog djeteta, skojima bi se mogao. podičiti i odrastao mnogi čovjek. Riječi su to bile, koje divliake oštro šibaju, nemarne podižu, slabe hrabre, a polištene liječe., Zadnje njedove riječi učinile su osobiti dojam: |

: . znadete i sami, da си imati mnogo posla, ба sam ia imenovao ove svoje povjerenike, koji će budno paziti među vama na zlo, ali i na dobro. Znadem da će te mi predbaciti, da sam postavio pandure, kako to znade više puta naš gospodin reći, ali eto, moram tako za sad, ali ia bih želio, da naskoro DO svi povjerenici, t. }. da svaki na sebe pazi!

Ponijeh u džepu nakon sjednice dvije glasovnice. Poznaiem dobro rukopise mojih učenika. Rod kuće ih proučih: Branko je glasovao sam za se, a Duško — za Branka!

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

" Рад. М. Стефановић — Браничево.

Виши учитељески институти у Италији,

Као што је познато још 1904 године поникле су у Италији прве Педагошке Школе, које је основао тадашњи Министар Просвете Луиђи Кредаро, чувени Хербартовац и уредник познатог педагошког часописа „маја редасовса“. У, последње време таквих је школа било 22 по. разним местима Италије и оне су спремале управитеље основних школа, учитеље грађанских школа и школске надзорнике. На тим школама нашли су места и сви учитељи, који су били жељни више културе, Трајање по тим школама било је две године и сваки учитељ, који је свршио учитељску школу, могао је на њих бити уписан, Програм у тим школама није био велики али је био опсежан. Од обавезних предмета учило се: педагогика, историја педа-