Učitelj

'612 | Учитељ

Душан М. Прица. Школа и дом.

— С погледом на еволуцију васпитања —

—_ 2 Покушавајући, да разумемо подобност дечју, сусрећемо се "с том тешкоћом, што на њих веома јако утиче околина, у којој се находе. Она имају један карактер за своју породицу, дру! ги за школу, а други опет за своје другове и игру.

Хербарт. Једино васпитањем човек је постао човек. : Кант. „Као што воћка: крушка, јабука, _ смоква, лоза — могу

саме по себи да расту и да зрију, али ако су дивљаке, роде дивљим плодом, а ако се жели, да воће буде племенито, слатко, добро, мора га разуман економ калемити, залевати и неговати, сто тако и човек расте —- да боме — сам по себи; животиња исто тако, — но просвета, моралност, религизност не „могу да уђу у човечји ум „сами по себи“, него их треба васпитањем створити.“ — Ове речи великога славенскога педагтошког реформатора Коменскога, данас су аксиоме. Нема данас, барем нормалног човека, који не би разумео значење тих речи и, не само разумео, него им придавао пуно значење, поклажњајући им потпуну веру. Настаје само питање: ко да васпитава 2 — Одмах можемо и на то одговорити: дом и школа.

Учећи историју педагогије, ми смо се нарочито освртали на ове васпитне системе: васпитање у Грка, Римљана, хуманистичко васпитање, реалисте, натуралисте, језуите и научно „васпитање. Ми ћемо се, у овој теми, дотаћи неких места, која говоре само о васпитању у дому, остављајући за други пут — школско васпитање. — Грци су били први, који су васпитање, учили као науку и постигли су велике резултате (седам наука). Управни систем био је аристократски, па су из васпитања биле искључене непривилегисане класе. — Код практичних Римљана видимо прве трагове јачег истицања домаћег васпитања и тиме први контакт дома и школе. Марко Тулије Цицерон тражи, да васпитање треба да почне од најранијег детињства и да се нарочита брига води о друштву у коме се дете креће. Код њиховог васпитања беше главни утицај ма-