Učitelj

Монтењева Педагогија 685"

Уосталом, Монтењ нас о томе одмах обавештава, расуђивање како га он разуме није само разум који издваја истинито од лажног, то је практично расуђивање које циља на акцију, које разликује добро од зла. Корист од нашег учења треба да буде у томе да њиме постанемо бољи и мудрији“.

Из горњег излагања може се извести Монтењова дефиниција о циљу васпитања и видети која су срества највише у стању да пробуде и подстакну ученикову моћ расуђивања. Ов ће нам предложити још и друга: — практично шегртско обучавање које вежба дете „да добро судим добро говори“, и које ће му омогућити да за то налази прилику у најобичнијим догађајима живота; „у том обучавању, све оно што искрсне пред наше очи може довољно заменити књигу“, долажење у додир, с људма, путовање по страним земљама, ради учења живих језика, али тако исто и ради тога „да се наш мозак таре и глача мозгом другога“, а то опет у циљу развијања и јачања моћи суђења

Довде је, треба признати, веза међу идејама довољно чврста, а лутајућа фангазија нашег аутора беспрекорна, избегавајући свако јаче скретање. Али идеја о путовању наводи је на прво удаљавање, за којим настају и многа друга. Путовати, то није само ићи у истраживање нових знања, то је такође излагати се, далеко од сласти породичног живота животним · тегобама и уморима сваке врсте. Отуда видимо да читав једаљ став врло интересантан уосталом, којим ће сеи Лок инспирисати у својим Мислима о васпитању, говори о потреби физичког васпитања, о мускулном очвршћавању; затим враћање на предмет, већ дотакнут, о похођењу људског друштва, којом приликом зутор износи мудре савете о резервисаном, дискретном држању које приличи једном добро васпитаном младићу у јавним разговорима.

Велики недостатак, с методске тачке гледишта, духовитог . и дубоког Монтењовог огледа, налази се у томе, што се сва питања јављају у њему једновремено; нема поделе, није вођено. рачуна о прогресивној промени ученикова узраста. Тиче се васпитања детета, које још уосталом није рођено, и чијим учењем Монтењ руководи унапред, незнајући да ли ће оно