Učitelj

18 Учитељ

представа па био он од два, или три слова; слог или цела реч (посно). Није то у питању „слоговно“ или „гласовно“ читање већ могућност што већег броја оптичних представа одједанпут срекнути. Слог је данас као што је познато вештачка и школска творевина. Међутим он је остатак некадашњег примитивног људског говора, који се састојао од слогова. Данас се људски говор не састоји из слогова као целина већ се говоре реченице, речи и гласови за себе. А што ми неки пут хоћемо да раввучено кажемо нешто, то је утицај оног слоговног читања који нам је од школе остао. Сељак, који није учио школу, и који не зна читати никад неће развлачити слоговно као ми школовани људи, кад говори. Према томе слоговно читање није природно читање.

Дакле да сведемо укратко. Спајати — синтезовати гласове у речи при погледу слова — значи читати. Сва битност поступања у настави писмености, њихова основна задаћа и крајњи циљ, најважнији услов успеха, састоји се у томе спајању. Упознати децу с гласовима, научити облик слова, научити их да гласове изговарају одвојено, да разлажу реченице на речи, слогове, гласове — све шо иде механички и лако. Али шчитавање је најтежи посао. То знате сви из искуства. Ви обрадите дотитно слово у буквару потпуно методски, онако како упуство методичко прописује, деца науче и да разликују нов глас и да га употребљују у разним речима, и да га пишу и да га познаду у разним штампаним и писаним речима и кад буде требало да се оно шчитава — запне; не иде. Деца знају сва претходна слова, али кад дође ново оно их збуњује и не може да зна шта је прочитало и ако познаје слова.

ја сам чинио нека посматрања код деце кад она показују једно другоме читање и видео да она ту тајну шчитавања разрешавају потпуно на овој научној основи физиолошкопсихолошких процеса при читању која смо напред изнели. "То јест они при показивању друговима како ће да шчитају неку реч просто брзим повлачењем прстића својих по буквару журе их и натерују да изазову што пре одговарајуће акустичне представе дотичног комплекса оптичких представа. И сад ту се дешавају и погрешке — али они то доцније поправљају и често и механички претрчавају преко понеких слова —. Ну главно је да се они навикавају на оно журно прелажење слова изазивањем акустичних представа и незадржа-