Učitelj

318 У чи те љ

никад никад повратити неће. Данас је груба стварност разрушила све везе другарства и прави јунак од лепих идеала наше солидарности које су с толико љубави зидали наши предходници, стари другови, у љубави за лепшу учитељску будућност; али, на жалост, како видимо за оно наше због нас самих

Да, господо, и пок, Јанко је живо участвовао у учитељском покрету. И речју и делом трудио се око наше организације а за прве везе са Хрват. учитељима припада један део заслуга пок. Јанку. Учитељски посао сватио је правилно а посао удруживања помагао је својски. — Ни једна учит. скупштина није била без Ј. а ако би кад изостао, присутни су осећали једну празнину, празнину без духовитости и песме Јанкове. Он је млађе одушевљавао на рад, а старцима пружао пуно потпоре за истрајан посао.

Као учитељ, и ако с непотпуном спремом учитељски је позив брзо схватио, заволео, а савесно га отправљао. Чак је ушао у посао толико да је писао педагошке чланке као што и неки његови књижевни радови имају педагошко-васпитног значаја. Ми данас не можемо тврдити, али смо убеђени да би он и књизи и школи дао још много прилога, још много бисервих зрнаца, да је остао у селу. Но и онолико, колико је Јанко. послужио школи и сталежу довољно је да његова појава буде запажена а његово име остане у трајној успомени.

Г. 1892. путује Јанко с Гл. Одбором Уч. Удр. у Загреб на скуп Сав. Хрв. Уч. Др. и како писац Јанкова некролога каже „тамо је осветлао образ српском учитељству својим дивним беседама, својом интелигенцијом својим ентузуазмом. Никада и нигде неће бити српски учитељ, топлије и срдачније по_вдрављен него те године у Загребу.“

Но тиме је завршена улога Јанкова у учитељству. Узмите један цвет јужног поднебља па га пресадите на север и видећете да неће напредовати. Тако и славуј мачванских лугова чим је напустио своје село осећао се друкше; крунила су се многа душевна задовољства, а реална средина бурног варошког живота затупљивала је свежину и силину осећаја. Као што је славују слобода у шуми, тако је и Јанкова радост у Мачви. Без њеон би био, можда, мало позната с њим је Мачва наша ра-