Učitelj

642 Учитељ

јачином и лепотом наша народна усмена књижевност. Та усмена књижевност, чијој се уметничкој лепоти диви цео свет васпитавала је, а и данас васпитава, генерације нашег народа

У нашој, народној усменој књижевности, заступљене су бајке (гатке) песме јуначке и др. пословице, питалице и загонетке. Народне усмене бајке, већином су страног порекла, посрбљене и удешене за наш народ. Док међутим песме су искључива својина нашег народа. Од њих су многе препеване бајке (Скоро цео циклус о Краљевићу Марку, и мн. др.). Народна усмена књижевност, у времену када школа није било, са успехом је васпитала наш народ. Народне песме, које су у неким моментима, и сузама заливане, биле су бол и радост и понос и нада нашег народа. Народна књижевност је наш народ и морално и умно и национално васпитавала. Нарочито је морал био, на једној, и за данас, завидној висини. У опште, бајке у нашем народу, извеле су велико и значајно дело успешног народног васпитања.

При оцењивању бајки, као васпитног средства, педагози су подвојени у два неједнака табора. Један, мањи број, тврди: да бајке штетно утичу на дечију машту дражећи је, одстрањују децу од практичног живота и исте, код деце, стварају погрешне моралне појмове. Други, већи број, тврди: да су бајке најбоље васпитно средство, да се помоћу њих правилно развија дечја машта, да исте проширују дечији идејни круг, јачају вољу, оплемењавају срце и душу, пречишћавају моралне појмове у опште да врше дело оспособљавања будућег Човека. ,

Дечји дух живи више животом даљим од стварности, животом замишљеним у „земљи бајки“. У тој „земљи бајки“. деци се остварују све њихове тежње и тајне жеље, Мртве ствари из њиховог стварног живота, чаробна дечија машта душевно оживљава т. ј. природним стварима придају се душевне особине. Прут, са којим се дете игра постаје, чаробном игром маште, коњ, пас, лађа, мост, и т. д. Трава плаче, мале гљивице су патуљци, биљке, рибе, птице и животиње говоре људским језиком, облаци, који мирно плове небом то су велики светови у којима живе џинови, хоризонти су вилистани — чаробни дворци. Девојчица се разговара са лутком од крпе и ти разговори од нежни-матерински, и т. д. „Најпростије и најприродније ствари тако су помешане и везане са најређим