Učitelj

Наша просвјетна политика последњих година 37

мена, да се изграде темељи. Но двоје можемо са сигурношћу рачунати. Једно је устав као основни закон, из кога треба да се развију сви наши закони, па и онај закон, који ће нормирати наше просвјетне прилике нарочито у подручју основнога школства. Друго је наше Удружење у своме садашњем саставу, које треба да изгради на бази народнога и државнога јединства један национални сталеж и правце просвјетних настојања у духу основнога државног закона. Да то може Удружење провести, потребно је прије свега да оно остане конзеквентно на оним темељима, на којима је основано. Тражимо ли наиме сталност правца за провођење просвјетних "настојања, треба и само Удружење да буде у својим темељима стално и да се с тих темеља у једном сталном правцу даље развија. Ово је први и кардиналан захтјев за сређење наших просвјетних прилика. Дође ли Удружење у томе под утјецај наших јавних прилика, почне ли и оно тражењем свога главног упоришта, онда нема наде, да ће се наћи један стручан фактор, који ће досљедно и са точно нормираног стајалишта тражити уређење наше просвјете.

Према томе истичем као први и главни захтјев за уређење наше просвјетне политике, да Удружење постане један стручни ауторитет, који по својој моралној снази треба да рече одлучну ријеч у нашој просвјетној политици. Како да се то постигне» За реализнвање тога првога задатка просвјетне политике, који је потпуно у нашој власти, што не смемо никако сметнути с ума, треба сву радну снагу сталешких јединица сконцентрисати око рада у подручју педагошком. То је први увјет да Удружење постане фактор, без којега не ће никоме ни падати на ум, да рјешава једно просвјетно питање, које се односи на основно школство, без саслушања нашега Удружења као стручнога форума. Сва просвјетна питања односила се она била на коју врсту учитељскога рада, била то администрација или финансирање школства, све је то зависно од педагошке снаге, која се кани тим настојанима привести у живот. Свако па и најнезнатније питање, откине ли се с тога свога животног основа, излази из своје цјелине, изолује се, а према тому овако осамљена остаје слабом, остаје без контакта с врелом своје животне снаге и престат ће битисати. Оним часом, чим се једно просвјетно питање рјешава