Učitelj

4 Учитељ

мама школства. Као наставник и васпитач многобројних учитељских генерација он је спремио читаву једну војску одушевљених националних радника, који су будили народну свест и спремали народ за велика дела. У плеади наших педагошких писаца који су последњих деценија Х!Х и у: почетку ХХ века дали полета развитку наше педагошке. књижевности Миодраговић је заузимао истакнут положај. Његов плодан и узоран рад ће и доцнијим генерацијама У. многоме бити поуздан извор за разраду педагошких проблема и његово име оставиће трајног спомена у историји српске. педагогије.

У доба када се јавио пок. Миодраговић на пољу педагошког делања, наша педагошка књижевност у Србији била је и сувише скромна, као што су биле и наше просветне и школске прилике у опште скучене. Када је позван Ђорђе Натошевић 1867 године у Србији као истакнут стручњак и познат педагог у оностираном Српству, да проучи наше школске и просветне прилике његов извештај о прегледу тадашњих: школа згрануо је тадашње наше меродавне факторе и од тада се почело озбиљније гледати на просветне ствари. Какве су биле тадање просветне прилике може се ценити већ и по томе што није било до тада ни једне учитељске школе која би давала стручне учитеље. Тадашња Богословија, која је имала да спрема свештенике подмиривала је потребу у учитељима, тиме, што је одушевљавала појединце да се одају учитељском позиву наоружавши их и сувише скромним знањима из педагогике и дидактике. Ла ипак од 4—500 тадашњих учитеља могло је бити тек '/, богослова; остало су били недоучене гимназисте, ђаци топчидерске пољопривредне школе, несвршени великошколци а доста велики број учитеља био је и са самом свршеном основном школом. |

Тек 1871 године је отворена у Крагујевцу прва учитељска. школа из које су почели излазити стручно спремана лица за учитељски позив,

Покретањем „Школе“ пок. М. Ђ. Милићевића, реформним радовима Натошевића и педагошко-дидактичким списима Н. Вукићевића јавља се и у нас покрет за поправком школскога рада, а први свршени ученици учитељске школе својим радом