Učitelj

Књижевни преглед 849

о којој говоримо. Са своје велике љубави према деци и омладини, са свога темељног познавања дечје и омладинске природе, са своје поуздане опште и педагошке научне спреме и са свога самосталног и критичког погледа на ствари о којима пише и расправља, Феријер је данас познат у целом педагошком свету, и наши наставници, како народних тако и свих других врста школа морају бити веома захвални г. Опачићу што је предузео да нам главно Феријерово дело пружи на нашем језику.

Идеја о наставној реформи није сасвим непозната ни нашем свету. Наши педагошки часописи често доносе билб оригиналне расправе наших писаца о наставној реформи и о раду туђих реформатора, било преводе чланака који говоре у том правцу, било белешке о овој или оној новини, 0 овом или оном покушају рада у духу нове школе у туђем свету и т. д. Осем тога се писци неких педагогика и посебних дидактика осврћу у већој или мањој мери на захтев нове школе. Све је то учинило да и међу нашим наставницима свих врста школа има одушевљених присталица наставне реформе. Али је невоља у томе што од њих, сем оних који знају туђе културне језике, не може из тих појединих радова и белешчица у нашим педагошким часописима створити себи јасну слику о основним захтевима нове школе. Отуда и много погрешних схватања наставне реформе. Тако се на пр., код нас „школа рада", за коју се многи брзо одушевљавају, у врло много случајева сасвим рђаво разуме. Док једни под тим именом разумеју само ручни рад или превласт ручног рада у настави, други мисле да се и сухопарни уџбеници могу схватити у духу школе рада, јер нагоне ученика да својим радом, учењем из књиге науче нешто, а не да све добивају од учитеља његовом дидактичком вештином.

Када све ово имамо на уму, онда тек видимо колико нам је добродошао г. Опачићев превод Феријерове Активне Школе. Из ове књиге тек биће свакоме јасно шта је нова, активна школа и у чему се она разликује од данашње школе, школе пасивног учења. Из ње ће се и наши најогорченији противници ручног рада, који су успели да се из новог пројекта закона о народним школама избаци ручни рад из наставног плана, моћи уверити од коликог је великог васпитног значаја ручни рад и за мушку и за женску децу, колико он много доприноси и за.интелектуално и морално усавршавање деце и омладине. Феријерова књига нас упознаје и са осталим питањима реформе васпитања и наставе, а нарочито

5