Učitelj

'902 У тихе љ

љевима живота. Данашња школа дејствује у овом смислу BD. ло мало. | томе је много речи утрошено, излажући идеје „радне школе", зване „школе рада", или идеје „школе позивитизма", или идеје , „школе животне заједнице", „продукционе школе" и т. д. Почев од Кершенштајнера, Р. Сајдела и П. Блонскија, па до Дајтерса и Петресона — изложено је много теоријских разлагања с вишим задатцима школе, стављајући ове у више задатке човека. и живота. Но, ипак су незнатни резултати примене ових теорија, у буђењу и развијању продуктивне, стваралачке моћи поколења.

Али узалудно и неправедно би било окривити само школу и: њене наставнике по овоме деликатноме педагошко-дидактичкоме. питању. Запитајмо се, колико и шта родитељи раде, у циљу развијања продуктивне моћи код своје деце2 Слободно се може тврдити, да су том питању родитељски утицаји и бриге знатно мањи од утицаја школе и бриге наставника. Овоме је узрок, делом у одсуству интереса, делом у неумештности, а највише у недовољном схватању и разумевању ове моћи по опште васпитање и његов циљ. Послужимо се за ово наше тврђење следећим простим и врло јасним примером.

Деца, заинтересована ма чиме, нечим што им је брзо привукло особиту пажњу, инстиктивно се обраћају родитељима питањем, које је својствено само деци. Родитељи, људи паметни, савесни, начитани, интелектуални радници — сматрају да деци. треба дати тачан и прецизан одговор. Они сматрају, да што тачнији и потпунији буде одговор на постављено им питање, да ће самим тим бити и боље објашњење. Међутим, то је из основа погрешно. Деца увек питају не зато, да би добила завршни и потпун крајњи одговор, већ само зато, што се код њих јавила потреба за маштањем и за разговор. Само је онај одговор на њихова запиткивања добар, који њиховој умној енергији даје хране

" и потстрека ради буђења и веома интересантне даље радње бујне: маште њихове. Није добро којекако се ослободити дечјег запиткивања. Исто је тако погрешно и оно ревносно и педантно развијање дечјих сумњи и објашњавање сваке нејасности, да би се на тај начин учинио крај сваком даљем дечјем запиткивању, сваKOM даљем замаху њихове ведре и бујне маште. Овим се начином најчешће доводе деца до неинтересовања у стављању даљих својих. питања, чиме се злочин угушује и спречава даљи рад њихове снажне фантазије, која ће овим начином тихо малаксавати и нај-