Učitelj

152 Уши Е ЈЕ

Пешто психичко збивање има телеолошки карактер значи да је врло важно сазнати и садржину психичких процеса 1. ]. какав смисао имају они с обзиром на целину душевног жи“ вота. Тако увођењем појма смисао добива се друга слика душе: збивања у њој су не више механичке, слепе појаве, него функције једне целине, и као такве оне увек нешто значе, имају вредност. Губи се и постаје депласиран појам делова, појам душевних атома. Душевни живот значи увек остваривање извесних вредности, и објективни резултат тога је култура; он није само живљење него, по Штерну, и доживљавање нечег", т. |. доживљавање вредности. Личност као носилац душевне целине је и сама систем извесних вредности, и живот душевни у сваком свом акту одређен је тежњом личности да се те вред“ ности остваре, доживе. Зато се душевни живот може претставивити као структурна целина, где је сваки процес само члан са смислом који му долази од његове улоге према целини. Едуард Шпрангер је, као претставник нове оријентације у психологији, сажео ово ново гледање у захтеву свом из 1922 год: „Тражим да се реч психологија опет узме за науку о животу који је пун смисла." А тиме је, како примећује Кислинг, криза психологије доведена до највише тачке.

Но отварање кризе у крилу психологије није дошло само услед утицаја духовних наука. Ово дејство је наступило као реакција на механистичко схватање душевног живота. Међутим и претерано рационалистичко гледање, које се гиз спе. кулативно — метафизичке психологије увукло и у психологију 19 века, изазвало је такође реакцију. Јер се и тако може да узме појава Фројдове психоанализе, која увођењем појма несвесног и давањем готово искључиво важности ирационалним силама у душевном животу, претставља оштру реакцију на схватање, које је идентификовало психичко са свеснорадионалним. Фројд преноси тежиште душевног живота у сло“ јеве, који су далеко испод прага свести. Тај несвесни, али не физиолошки, но психолошки живот, у ствари је потка целог душевног живота. Несвесно није потамнело свесно, већ је то психички живот који детерминише збивање оног што је У свести. Снаге несвесног психичког су у главном нагони и тежње које карактерише јака емоционална напуњеност, и отуд њима јаког динамизма. Међу тим нагонима по психичком "значају прво место заузима полни нагон. |

Додирна тачка између психологије као духовне науке и психоанализе види се у Фројдову схватању: дам најбезначајнији гест, или реч, или најбесмисленији сан имају свога смисла. Додуше то није појам смисла који употребљава Шпрангер; смисао се код Фројда не односи на вредност, него на ирационалне несвесне жеље и комплексе. Али је чињеница да и психоанализа схвата душевни живот телеолошки. Отуд и ме-