Učitelj
26 Учитељ
Адолф Буземан разликује четири гране код карактеролотије: науку о знацима за распознавање карактера(симпоматологију), науку о облицима карактера (морфологију), науку о бити карактера (феноменолигију), и науку о постајању карактера (етиологију).“)
Ми ћемо узети реч карактер у њеном првобитном, ужем значењу, проучавајући свеукупне склоности и моралне особине којима се одликује извесна особа.
Од колике би вредности било за васпитање деце и младежи да упознамо њихов карактер — сваком је јасно. Нагло напредовање наука потакло је просветне власти да пренатрпају наставне програме. Данас је у већини држава на дневном реду расправљање о преоптерећености школске младежи. У Француској је посебна комисија проучавала то питање.
Последица пренатрпаних програма је искључиво бављење интелектуалним васпитањем младежи. Морално васпитање долази тек у другом реду у обзир, ако учитељ уопште доспе да се њим поближе забави. Као реакција на претеран интелектуализам у васпитању и занемаривање моралног васпитања одржава се од времена до времена Интернционални. конгрес за морално васпитање (Сопдтевг Гтетаћопа а' Едисаћоп Мотаје). Ове године се одржава у Паризу од 23 до 28 септембра У Интернационални Конгрес за морално васпитање.)
ж • # Ж
Изгледа да би било најбоље, ако хоћемо да неку особу добро упознамо, да нам она сама за себе каже каква је. Али то је неоствариво, јер човек је од природе склон да сакрива своје грешке и да се прикаже што бољим. Осим тога за опажање самог себе хоће се нарочита способност, извесна интелигенција и образованост. Од детета то не можемо никако тражити. Зато ову методу нећемо моћи употребити. У најбољем случају можемо је комбиновати с другим методама.
Много је природније да питамо друге особе да нам кажу о извесној особи каква је. Ако желимо упознати карактер неког детета, најбоље је питати његове другове из истог разреда какво је то дете, а евентуално можемо упитати и децу из осталих разреда, у колико га познају.
У Америци су правили сличне анкете за упознавање абнор-
малне деце. Учитељи који су имали посла с том децом добили су
листе у којим је било назначено шта треба посматрати. Ево на пр.
2) Адоје Визетат: Обег МшШел ипа Сћагаскег, Ђенасћи! Тит Радавоазсће Рзусћојодје, Мај, 1930.
8) Ко жели да се поближе информира о том конгресу нека се обрати на: Зесгбјепа! ди Ме Сопатев ИтегпаНопа! 4'Едисаноп Могаје, 27, Кие Спћа«аи Бацдоп, Рап5 Хе.